Izvor: Politika, 22.Maj.2015, 08:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad kulturna dobra postanu kolateralna šteta
Spomenici kao kulturni identitet jednog naroda ne uništavaju se samo buldožerima i eksplozivom, destrukcija se događa i prekrajanjem istorije pred komitetima Uneska
Uništavanjem drevnih spomenika kulture Islamska država konstantno privlači publicitet, pa se neki inostrani novinari i pisci, poput „Gardijanovog” autora Sajmona Dženkinsa pitaju da li bi, u ovom slučaju, možda i cenzura, odnosno neobraćanje pažnje, bilo delotvorno oružje protiv ohrabrivanja ovog vida >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << destrukcije. Kada su pre nekoliko dana islamisti došli do Palmire, posle uništenja ostataka drevnih asirskih gradova Nimruda, Hatre i Ninive, reagovala je direktorka Uneska Irina Bokova i apelovala da bude sačuvano ovo umetničko blago koje pripada ne samo sirijskom narodu, već i čitavom svetu. O svemu je detaljno izveštavao i naš list.
Zbog ovakvog vandalskog ponašanja predstavnici Islamske države upoređeni su sa nacistima.
Svedočanstvo o tome da je Drugi svetski rat bio i velika krađa umetničkih dela, kroz studiju o sudbini evropskih dragocenosti u Trećem rajhu i tokom Drugog svetskog rata, dala je američka naučnica Lin H. Nikolas u delu „Otmica Evrope”. Čitava armija sačinjena od muzejskih stručnjaka, posebne trupe savezničke vojske, pa i običan narod, učestvovali su u sklanjanju umetničkih dragocenosti iz vodećih svetskih muzeja u udaljena skrovišta, pred nacističkom pljačkom i rušenjem. Kako je napisala Lin H. Nikolas, Firenca je bila najrazoreniji grad u severnoj Italiji, grad u kojem su nacisti ostavili uspomenu na „svoje lepe manire”, ali nažalost nije bila i jedina uništavana.
„U severnoj Italiji su nacisti koji su se povlačili sistematski dizali jednu po jednu kuću u vazduh; jedino je čitavo ostalo ogromno `Uspenje Bogorodice` umetnika Luke dela Robije, od terakote, u maloj kapeli, koja je i sama bila na ivici da se sruši. Stanovnici nisu dozvolili oficirima za zaštitu da premeste reljef na bezbednije mesto, vičući: `To je jedino što nam je preostalo!` Kad su se vojnici vratili nekoliko meseci kasnije, videli su da su građani osigurali reljef, raščistili ulice i čak sagradili viseći most preko reke...”, odlomak je iz knjige „Otmica Evrope” (Geopoetika), koja govori i o tome koliko je uništenjem spomenika kulture zaprećeno opstanku čitavog jednog naroda. U nacističkom bombardovanju Beograda (gradu koji je „bio rušen i dizan iz pepela 38 puta”) 6. aprila 1941. godine, nacisti su baš iz tog razloga do temelja uništili Narodnu biblioteku na Kosančićevom vencu. Sećanja su prve stvari koje stradaju u ratovima.
Međutim, kada je reč o uništavanju kulturnih dobara, nameće se pitanje dvostrukih aršina. Zapadna javnost ponekad previđa ugroženost i potrebu za očuvanjem pojedine svetske baštine, kao što je bio slučaj sa srpskim crkvama i manastirima na Kosovu i Metohiji, iz političkih razloga. Pored toga, razaranja u Iraku nije prouzrokovala samo Islamska država, o čemu takođe piše i Sajmon Dženkins, a prenosi nedeljnik „Spektejter”.
„Ovo bezumlje dozvolili su Džordž Buš i Toni Bler koji su uništili poredak u Iraku. Bio sam svedok onoga što su koalicione snage dopustile posle invazije Bagdada 2003. godine: pljačku, iskopavanja, crnu berzu antikvitetima. Ono što se desilo u Nacionalnom iračkom muzeju u Bagdadu bilo bi kao da u Nacionalnu galeriju u Londonu pustite ljude da se posluže svim što im treba”, piše Sajmon Dženkins, koji je svojevremeno protestovao i protiv uništenja srpskih crkava i manastira tokom rata na Kosovu i Metohiji 1999. godine, ali kako piše, objašnjeno mu je da ne postoji geometrijska preciznost avijacije.
Spomenici kao kulturni identitet jednog naroda ne uništavaju se samo buldožerima i eksplozivom, destrukcija se vrši i prekrajanjem istorije pred komitetima Uneska, koji u svojim odlukama u odnosu na ugroženu svetsku baštinu treba da budu apolitični. Naš list je pre nekoliko godina opširno izveštavao o diplomatskoj borbi koju je u ovoj međunarodnoj organizaciji, vodio srpski tim na čelu sa Slađanom Pricom (Srbija je ova četiri manastira uvela u listu svetske baštine 2004. i na listu svetske baštine u opasnosti 2006), za naša četiri velika kulturna dobra – Pećku patrijaršiju, Visoke Dečane, Gračanicu i Bogorodicu Ljevišku. Diplomatska borba vođena je protiv tvrdnji da je reč o kosovskim spomenicima, za čije su očuvanje navodno iz budžeta Kosova bili dati ogromni novčani iznosi. Najteže je bilo ubediti zemlje koje su priznale nezavisno Kosovo. O tome da su pomenuta srpska kulturna dobra kosovska dobra, sa kosovske strane deljeni su propagandni materijali, tajnim kanalima slata su pisma i vršen je pritisak posebno na predstavnike SAD i Francuske. Rečnikom politike može se kazati da interes igra sve uloge, čak i ulogu nezainteresovanosti...
„Obeležje civilizovanih naroda jeste balansiranje između kratkoročnih interesa, vrednosti baštinjenih u prošlosti, kao i prava budućih generacija na sopstvenu istoriju. Zbog toga smo užasnuti onim što radi Islamska država”, piše Sajmon Dženkins.
Irački muzej obnovljen je 2009. godine, uz materijalnu pomoć Amerike i Italije, ali neki delovi njegove bogate kolekcije, među kojima su najstariji umetnički objekti svetske civilizacije, izgubljeni su zauvek.
Kako se to zove, kolateralna šteta?
