Izvor: Politika, 21.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad je Beograd bio Evropa
Po ugledu na francusko udruženje „Stare francuske kuće”, u Beogradu osnovano Udruženje za zaštitu znamenitosti i baštine Srbije
Na inicijativu građana, u Beogradu je nedavno osnovano Udruženje za zaštitu znamenitosti i baštine Srbije pod nazivom „Starinske srpske kuće” i prigodnim koncertom pijanistkinje Jasmine Janković predstavljeno u paviljonu porodice Veljković u Birčaninovoj ulici. Udruženje je osnovano po ugledu na isto u Francuskoj pod nazivom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << „Stare francuske kuće”.
Među inicijatorima ovog udruženja su u prvom redu Katarina Veljković-Begbeder, koja je godinama bila aktivna u pomenutom francuskom udruženju, Lazar Šećerović kao jedan od najzaslužnijih konzervatora zbirke Jevrema Grujića i Marko Krsmanović-Simić, dugogodišnji ljubitelj urbane i arhitektonske istorije Beograda, koji živi i radi u Beogradu i Lionu (Francuska). Udruženje okuplja ne samo vlasnike predmeta i nepokretnosti od istorijskog i kulturnog interesa, već i sve ljubitelje starina zainteresovanih za očuvanje znamenitosti i baštine Srbije.
Prema rečima predsednika Udruženja Marka Krsmanovića-Simića, svi su bili vođeni željom da i kroz postojanje ovakvog udruženja, sličnog onima u EU, Srbija uđe u evropske procese, ali i da sačuvanom arhitekturom i enterijerima pokaže da je bila sastavni deo onoga što zovemo Evropom i da je pri tom održala svoju autentičnost na međi Zapada i Orijenta.
– Beograd može s ponosom da pokaže lepe primerke arhitekture 19. veka, a zaljubljenici u istoriju umetnosti mogu s uživanjem da prate razvoj recimo slikarstva i antikvitetnog nameštaja, poput francuskog nameštaja iz 18. veka u kolekcijama porodica Veljković i Šećerović, koje su se, kao i mnoge druge, borile da sačuvaju tragove te porodične prošlosti stare više od dva veka – kaže Marko Krsmanović-Simić, dodajući da je jedan od prvih ciljeva Udruženja da formira ad-hok komisiju koja bi predložila koje zbirke treba među prvima obraditi i otvoriti za publiku.
– Najmanje još dve zbirke koje su potpuno nepoznate javnosti treba obraditi, dok se neki postojeći prostori, legati ili zbirke kroz adaptaciju ili renoviranje mogu veoma brzo otvoriti za posetu našim građanima – dodaje on.
Ovakav tip udruženja postoji u Francuskoj više od 30 godina i njihov uticaj na državne institucije i organe lokalne samouprave je nemerljiv, tvrdi Marko Krsmanović-Simić, ilustrujući to primerom protokola koje je to udruženje potpisalo sa Ministarstvom finansija Francuske, čime je uspostavljen brend „Starinska francuska kuća”. Vlasnicima nepokretnosti koja je ispunila uslove za dodelu brenda, protokol omogućava da traže od lokalne poreske uprave olakšice prilikom restauriranja ili adaptacija svojih kuća.
To je primer kome će težiti i srpsko udruženje i u tom smislu paralelno će raditi i na „senzibilizaciji” pre svega Ministarstva finansija i kulture kojima će predlagati razna rešenja za davanje poreskih olakšica vlasnicima takvih nepokretnosti.
Idejna osnova rada udruženja „Starinske srpske kuće” jeste primer saradnje Beograda i Liona iz 2002. godine kada je kroz organizaciju izložbe „Fasade Beograda i Liona s kraja 19. veka” omogućeno da se predstavnici grada Beograda, SO Stari grad, kao i Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture upoznaju sa različitim stepenima zaštite urbano-istorijskog jezgra ovog francuskog grada koji je ušao u Uneskovu baštinu.
– Beograd je posle posete Lionu učvrstio politiku planske i ambijentalne restauracije starih urbanih jezgara tako što je utvrdio redovne budžete za obnovu fasada. Sigurno ćemo slediti primer tesne saradnje Udruženja za zaštitu i obnovu Obilićevog venca sa SO Stari grad čiji je rezultat bio kompletna restauracija fasada u Ulici Obilićev venac – kaže Krsmanović, ističući da je jedan od prioriteta udruženja „Starinske srpske kuće” da postane partner Zavoda za zaštitu spomenika kulture, kako na gradskom tako i na republičkom nivou.
Ovo neprofitabilno i samofinansirajuće društvo građana posebno će raditi na ponovnom uspostavljanju identiteta baroknog Beograda (1717–1739) sa osvrtom na donji Kalemegdan. Nalik drugim evropskim gradovima radiće i na obeležavanju tragova rimskog, odnosno antičkog Beograda kroz pokretanje inicijativa za postavljanje ploča, spomenika i fontana iz tog doba na raznim mestima u gradovima Srbije, obećava Marko Krsmanović-Simić, dodajući da će paralelno biti organizovane grupne posete određenim kućama ili zbirkama koje su zatvorene za javnost.
Sledeći događaj planiran je za septembar pod nazivom „Porodica Karamat – od baroka do moderne”. Reč je o poseti najpoznatijoj zemunskoj porodici, a u celodnevnoj postavci zainteresovani će moći da posete kuće nekolicine potomaka ove porodice u Zemunu i na Senjaku.
Gordana Popović
[objavljeno: 22/07/2008]
