Izvor: Blic, 26.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad izmišljeno postane realno
Kad izmišljeno postane realno
U podrumu Osnovne škole 'Majka Jugovića' u Zemunu preksinoć je pala poslednja klapa filma 'Hitna pomoć' scenariste i reditelja Gorana Radovanovića. Film bi trebalo da se u bioskopima pojavi na jesen sledeće godine. Goran Radovanović je karijeru započeo kao autor igranih filmova ('Oktoberfest'), zatim se tokom devedesetih posvetio dokumentarcima ('Maketa', 'Moja domovina - za unutrašnju upotrebu', 'Columba urbica'...) za koje je dobio brojna >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << međunarodna priznanja, pa je odlučio da u filmu 'Hitna pomoć' ukrsti igrano i dokumentarno.
'Sada pokušavam da napravim kvaziistorijski film, a dokumentarni materijal će mi označavati neka najznačajnija mesta u savremenoj srpskoj istoriji oko kojih se pletu tri glavne priče u filmu: Peti oktobar, smrt premijera i današnji trenutak kada Srbija teži da bude primljena u Evropsku uniju. Ovo je priča o krahu totalitarizma i počeku srpske demokratije. To je jedan film s pomalo neurotičnom, postmodernističkom strukturom, gde je dokumentarni materijal dostojan fikcije. Naime, ja dokumentarnost tretiram kao podsticaj za fikciju. To su moji originalni, dokumentarni snimci', kaže Radovanović za 'Blic'.
Film se, inače, sastoji od tri priče, a glavni likovi su vozač (Nenad Jezdić), lekar (Vesna Trivalić) i pacijent u Hitnoj pomoći. Likovi koji su sporedni u jednoj postaju glavni u drugoj priči, ovi iz druge u trećoj... Upitan zašto se odlučio baš za službu Hitne pomoći, Radovanović kaže da to nije nikakva globalna metafora, već vezivno tkivo koje povezuje različite priče u jednu celinu. 'Nema tu nikakvog značenja u smislu - Treba nam prva pomoć! Treba nam katarza!' Mada to jeste politički i socijalni film u bekgraundu. Dokumentarnost je potvrđena fikcijom, a fikcija je potvrđena dokumentarnošću. Ja sam se, recimo, temom izbeglica bavio ne zato što je to filmski atraktivno, nego zato što je to bolna tema u kojoj se prepliću srpska politika, destrukcija, sudbine... U tom smislu je ovaj film iskren.'
Osim Nenada Jezdića, u filmu između ostalih igraju i Tanasije Uzunović (lik bivšeg oficira JNA Sime Lončara) i Nataša Ninković (bivša spikerka RTS-a). Upravo Nataša glumi u završnoj sceni u podrumu zemunske osnovne škole, koji je poslužio kao bolnička soba. 'Kada je reč o liku koji ja tumačim, to je osoba koja je čitala vesti, pa ju je narod poistovetio s tadašnjom vlašću. Kada se desio Peti oktobar, ona je, naravno, prva žrtva jer gubi posao, moć, novac, prijateljstva koja je zasnovala na pogrešnim osnovama verujući da će ta trenutna moć koju je dobila večno trajati. Tu je i njena ‘lična’ priča s detetom, pogrešno vaspitanje koje se prenosi takoreći s kolena na koleno. I kako to obično biva, sve završava tužno i tragično', kaže Nataša i spontano kroz smeh dodaje: 'Dosta je tragedija, od sada igram samo u komedijama!'
Govoreći o radu s rediteljem, ona kaže da je u svemu sledila Gorana jer su im se mišljenja apsolutno podudarala. 'Goran ima vrlo čudne i zanimljive uglove i ja prvi put tako radim, pa ne mogu još uvek da kažem kako će sve ispasti jer apsolutno nijedan kadar nisam videla. On je tražio da u načinu glume to bude što više verističko, istinito, apsolutno je insistirao na tome. U to ili poveruješ ili ne. Ja sam poverovala u to i sledila sam ga', kaže Nataša Ninković za 'Blic'.
Milan Vukelić
