Izvor: Politika, 03.Jun.2015, 22:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad država ćuti, Matica zove dobrotvore
Opstanak najdugovečnijeg mesečnika u Srbiji – Letopisa Matice srpske doveden je u pitanje, pa se rešenje traži i u širenju mreže prenumeranata – pretplatnika na časopis
Novi Sad – Bolna je, ponižavajuća i onespokojavajuća činjenica da državna administracija ne odgovara na brojne pozive na razgovor i apele da se pomogne da Letopis Matice srpske, najstariji književni časopis u Srba, ali i u svetu, nastavi da izlazi – kaže za „Politiku” prof. dr Dragan Stanić, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << predsednik Matice srpske. On ističe da ne postoji časopis koji traje blizu dva veka, od 1824. godine, koji kontinuirano izlazi.
– Letopis je to uspeo u vreme Austrougarske, uoči Prvog svetskog rata. Uspeo je i posle Prvog i posle Drugog svetskog rata. A sada u državi Srbiji da se desi da ne može više da izlazi kao mesečnik, to bi bila loša simbolička poruka. Prosto ne mogu ni da uđem u pamet onih koji bi mogli sa tim da se pomire. Matica ne može – kaže predsednik Matice srpske, koji se zajedno sa uredništvom Letopisa obratio dobrotvorima u potrazi za alternativnim rešenjem.
Rešenje se traži i u širenju mreže prenumeranata – pretplatnika na časopis. Ohrabrujući odgovori već stižu. Ima i onih koji daju male priloge, onoliko koliko mogu, a svaka pomoć je dobrodošla, jer je država ove godine ostavila budžet Letopisa gotovo praznim.
Sa 35 miliona dinara iz republičkog budžeta, Matica srpska uspeva samo da isplati zarade zaposlenih i pokrije troškove za zgradu u Novom Sadu. Čak 11 miliona manje nego prethodne godine. Krenulo je obraćanje ministru, molbe da se dogovorno dođe do rešenja, ali ovog puta za razliku od prošle godine toga nema. Stanić ističe da je važno da se zna da se i Matica uključila u mere štednje, ali da nije pravedno da joj se oduzima više od toga.
– Dirljivo je kada dođe čovek s nekoliko hiljada dinara i kaže: eto, ja hoću da dam svoj prilog. I njemu beskrajno hvala, Matica će to umeti da poštuje i to će ostati zapisano. Kao što će ostati zapisano u istoriji ustanove ko je napravio napad na sistem Matičinog funkcionisanja. To nisu stvari koje će se zaboraviti tako lako – kaže Stanić.
Matica srpska je institucija od republičkog značaja i prirodno je, napominje njen predsednik, da izvor finansiranja za njen rad bude u Republici. Uporište za takvu poziciju definisano je Zakonom o Matici iz 1992. godine, ali pre svega u svemu onome što je dala srpskoj kulturi kao neprofitabilna ustanova osnovana još 1826, dve godine nakon što je Letopis pokrenut.
– Sve ono što Matica radi u domenu standardizacije jezika jeste kapitalna stvar. U Matici se piše pravopis, izašao je jednotomni rečnik, normativna gramatika... Osim toga, poslovi u vezi sa enciklopedistikom su izuzetno značajni. Svake godine Matica objavljuje 11 naučnih časopisa. Objavljujemo niz monografija u okviru istraživačkih radova. Uz galeriju, biblioteku, izdavački centar, vidimo koliko je to ustanova velikog istorijskog, ali i značaja koji je povezan i sa sadašnjošću i budućnošću naše nauke i kulture. I zato je ona dragocena – navodi naš sagovornik.
Istina je da Matica ima i sopstvene, ali nevelike prihode od prodaje knjiga i časopisa. U prošlosti je imala velike prihode od imovine zadužbinara. Jedan od njih bio je bečejski veleposednik Bogdan Dunđerski. Ta imovina je posle Drugog svetskog rata nacionalizovana, a Matica sada očekuje ishod procesa restitucije.
Stanić navodi da je zadužbina Dunđerskog imala 360 katastarskih jutara prvoklasne zemlje u Bačkoj i da bi Matica samo od toga mogla da finansira mnoge svoje programe:
– Zato je obaveza države da, kada je oduzela svu tu imovinu, na neki način kompenzuje Matici taj gubitak. Ne samo zbog onih naučnih, kulturnih ciljeva, nego i zato što joj je oduzeta imovina od koje je mogla da živi.
Nakon što je nedavno proglašen stečaj PIK „Bečej”, pod kojim je imovina ove zadužbine, Matica srpska je u dopisu stečajnom upravniku, ali i u otvorenom pismu javnosti upozorila da ta imovina ne može biti otuđena. Na taj način, objašnjava Dragan Stanić, upozoreni su oni koji možda žele da je kupe „da dobro znaju da postoji vlasnik sve te imovine i da ne ulaze u sumnjive poslove”.
VANUK je politički gest
Namera pokrajinske vlasti da, posle VANU, osnuje Vojvođansku akademiju nauka, umetnosti i kulture (VANUK) prvenstveno je politički gest, ocenjuje predsednik Matice srpske:
– To je traženje elementa državnosti, koji bi onda, eto, držao neki nukleus u glavama ljudi da tu postoji ambicija te vrste. Akademije se formiraju kao ustanove koje treba da definišu najviši naučni i umetnički standard na (pre svega) državnom prostoru. Ako pored SANU, sada u Srbiji formirate i vojvođansku akademiju, onda time šaljete poruku da to vidite kao, potencijalno posmatrano, jednu moguću državu u državi. To je ta simbolička poruka. Mislim da za time nema potrebe.
