Izvor: Blic, 01.Apr.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad dinosaur zaigra
Kad dinosaur zaigra
Kad me je Nela Antonović pozvala na svoju najnoviju predstavu 'Raskršća' u takozvanom Pogonu Doma omladine, reče mi: 'Ovog puta sam uzela jednu temu.'
Naime, posle gotovo svake Neline premijere, pored lepih reči za njen ansambl i koreografiju, dok smo oboje još bivali vrući od predstave, svoj komentar bih završavao ovim rečima: 'Zašto, Nela, u jednoj predstavi obrađuješ dve-tri teme, kad je za predstavu dovoljna jedna.'
Baš >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << me je zanimalo kako je Nela ovog puta obuzdala svoju lepu maštu. Za svoju predstavu uzela temu koja je i naslovu – 'Raskršća'. Vasko Popa mi je jednom rekao da u modernoj, ne uvek prozračnoj poeziji našeg doba pesma mora da ima tačan naslov, kao odgonetku pesnikovog pevanja. Tako je to i u modernoj igri.
U Nelinoj predstavi čim smo ušli u dvoranu videli smo obeleženo na podu raskršće, na kom se u igri susreću ličnosti raznih kultura i naroda iz raznih vremena. Na taj način raskršće nije samo prostorna odrednica u sadašnjem vremenu, već raskrsnica na kojoj se sreću i razna vremena, što je mogućno samo u umetnosti. Tako se na tom virtuelnom raskršću sretaju Vitez, Paganka, Japanka, putnica na aerodromu, pa čak i pramajka Gea, sve uz pomoć rituala balkanske Dobre veštice, ulogu koju je s uspehom Nela namenila sebi i uspešno ostvarila kao dobra vila igre.
Nelina sklonost da u jednoj koreografiji ima raznorodnih elemenata ovoga puta poslužila je osnovnom konceptu predstave, njenom dubljem smislu - susretu raznorodnog, vanvremenskog i vremenski datog.
U koreodramama i najbolji koncept nije dovoljan, već se ceni rezultatom koji se igrom postiže. Zato je značajno da je dugogodišnji član ansambla Nikola Vranić sa posebnom briljancijom odigrao temu Saobraćajca na raskršću, a Nenad Milošević opet prasliku Francuza koja nije polazila od opštih mesta o Galima. Ceo obnovljen ansambl, sa svežim entuzijazmom i predanošću, ostvario je jednu od najčistijih predstava 'Mimarta', našeg najdugovečnijeg koreodramskog ansambla.
Mega market
Započet stidljivo, kroz lokalne bakalnice, preko minimarketa, robnih kuća i supermarketa, obrazac urbanog komuniciranja koji je prirodno sledio ritam industrijalizacije i tehničkog progresa, danas se najjasnije ogleda u globalnom fenomenu mega-marketa. Zamišljen kao model potrošnje kojim se podržava logika štednje u kućnom budžetu, mega-market je postao svojevrstan kulturni fenomen koji razotkriva prirodu savremenog kapitalizma.
Favorizujući društveni imperativ potrošnje, odlazak u megamarkete predstavlja savremeni oblik hodočašća kojem se građani prepuštaju u pravilnim vremenskim intervalima, spremni na deliričnu opskrbu blagodatima ponude. Nije više samo proizvodnja industrijalizovana, visoko organizovana i kontrolisana. I potrošnja se obavlja kao na traci. Trans upisan u samu simboličku moć megamarketa, posledica je suptilnog zavođenja, koje slobodne vikende za druženje sa porodicom i prijateljima, pretvara u neku vrstu svečanosti trošenja, obaveznog, prekovremenog, i neplaćenog rada na globalnom projektu 'kupovine'.
Fenomen 'hrčak' manifestovan u enormnim količinama robe u kolicima, nije samo odgovor na globalni trend uvećavanja (od telesnih zona do gigantskih korporacija), već predstavlja istovremeno i bazični strah od budućnosti, kojoj preti nemaština, i potrebu da se ona drži pod kontrolom.
Ekspanzivna priroda kapitala kao i sve veće širenje grada, uslovili su pozicioniranje ovih džinovskih prodavnica daleko na gradskim obodima. Najzanimljivije od svega je, međutim, činjenica da megamarketi predstavljaju samu repliku grada: kase su naplatne rampe, prostor je parcelisan ulicama sa policama i rafovima, punktovi za degustaciju simuliraju brzu konzumaciju s nogu, mini igraonice su privremena obdaništa, a lokalni dipečeri poput saobraćajaca regulišu promet u tim zgusnutim artificijelnim ulicama.
Jedino što zapravo nedostaje, jesu trgovi, mesta na kojima se ljudi sreću i komuniciraju. Ali njih svakako ne može biti, jer roba i simbolički i doslovno konkuriše ljudima.
