Izvor: Politika, 05.Nov.2011, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kad budem razumeo Srbiju, spakovaću kofere
Zamolio sam članove svog tima da me prvih nedelja vode na mesta gde se dešavaju zanimljive stvari, da me upoznaju sa ljudima. Svakom od njih sam rekao: „Ja ću častiti, a ti me odvedi u kafanu u koju najviše voliš da ideš“, kaže Toni O’Brajan, novi direktor Britanskog saveta u Beogradu
Strast, svrha i ljudi, tri su ključne reči s kojima Toni O’Brajan, novi direktor Britanskog saveta u Beogradu, počinje priču o ovoj instituciji. Bez strasti nema uživanja u radu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bez svrhe teško da bi bilo dobrih rezultata, ali bez ljudi nema ničega. Oni su najvažniji, kaže O’Brajan, koji je već pun pozitivnih iskustava, mada je u Beograd stigao ne tako davno, u avgustu.
– Moja supruga je tada bila u kolicima, jer je na godišnjem odmoru u julu mesecu polomila nogu, tako da smo uživali u istraživanju Beograda uz pomoć invalidskih kolica. Iskusio sam prelazak preko Brankovog mosta, dolazak do Ušća, a kada je sezona počela u septembru doživeo sam vrlo lepe stvari – kaže O’Brajan koji odlično govori i francuski pošto je bi predstavnik Britanskog saveta i u Egiptu i Maroku.
Koji je bio vaš prvi susret sa kulturnom scenom Beograda?
U Narodnom pozorištu sam gledao balet „Ko to tamo peva”. Bilo je fantastično.
Da li ste gledali istoimeni film?
Ne još. Možete li da mi nabavite kopiju sa engleskim titlom? Sigurno ću ga pogledati, jer je film odigrao važnu ulogu u mom upoznavanju kulturnog života u Srbiji. Rekao sam timu sa kojim radim da bih voleo da upoznam srpski film i da mi donesu kopije najzanimljivijih. Tako sam bar jednom nedeljno gledao vaše filmove i na osnovu toga sam razumeo srpski mentalitet. Film koji mi je dao zanimljiv pogled na Srbiju jeste „Hadersfild“, koji je na neki način direktna veza sa Britanijom, u kojoj postoji grad pod tim imenom. Film je, inače,zasnovan na pozorišnom komadu razvijenom u okviru našeg projekta „Nova drama“. Sa Hadersfildom postoji još jedna veza – pre par godina predstavnici beogradskog festivala „Ring ring“bili suna muzičkom festivalu koji se održava u tom gradu.
Moja velika strast su kulturni odnosi i drago mi je što sam, došavši u Srbiju, video da je Beograd u pogledu kulture vrlo živ.
Čim ste zvanično počeli da radite, zajedno sa Jugokoncertom ste organizovali na Kolarcu nastup kvarteta Brodski?
To je bez sumnje moje najlepše iskustvo. U nedelju popodne oni su sleteli u Beograd i u roku od dva sata bili su na Fakultetu muzičkih umetnosti gde su držali majstorski kurs. Bila je izuzetna privilegija gledati ih kako rade, jer je nama obrazovni element veoma važan. Narednih dana upoznao sam Isidoru Žebeljan, čiju muziku su izveli na tom koncertu. Divna osoba i veoma talentovana. Na koncertu nisam znao šta da očekujem, ali sam bio zaprepašćen raznovrsnošću muzike. Gledati španskog klarinetistu, nemačkog hornistu, srpskog kontrabasistu i Isidoru Žebeljan za klavirom, za mene je bilo otelotvorenje naše vizije kulturnih događaja koja podrazumeva najviši nivo kvaliteta, profesionalnost, saradnju, inventivnost, kreativnost...
Koliko je danas živa britanska umetnička scena?
Izuzetno. Toliko toga se dešava širom Britanije. Ako hoćete muziku, tu su najrazličitiji festivali, počev od onog u Hadersfildu koji sam već pomenuo. Ako pričamo o pozorištu i drami, ima toliko toga na sceni u Londonu, ali i u drugim gradovima. Edinburški festival je svakako jedno od najboljih mesta u svetu, gde možete da vidite sve što se dešava u toj oblasti. Kad je reč o književnosti, tu je književni festival Hej on Vaj u Velsu, mesto na kome se okupljaju najbolji pisci iz celog sveta. Čak je i opera svuda prisutna. Opere se izvode u školama u najzabačenijim delovima Britanije. Bez obzira na to da li ste u Londonu, Edinburgu ili u nekim najmanjim mestima, uvek se nešto dešava. Bio sam gost kod svojih sestara koje žive u Njukaslu. Koliko god sam želeo da provedem vreme na reci, u planinama, u prirodi, nisam mogao da propustim te divne koncerte…
Šta biste još voleli da pokažete Beogradu sa britanske scene?
Sigurno dosta toga, ali ne treba zaboraviti da je naš zadatak podjednako širenje engleskog jezika, kao i kulture.U oblasti engleskog pokušavamo da pružimo podršku svim nastavnicima i da dođemo do svih onih koji žele da ga uče. Planiramo da sledeće godine počnemo sa televizijskim emitovanjem programa za učenja engleskog jezika koji je rađen u produkciji Britanskog saveta. Takođe promovišemo sve nove metode učenja engleskog i proizvodimo veliku količinu izuzetno kvalitetnih sadržaja za učenje engleskog jezika koji mogu pomoći nastavnicima i profesorima.
A u oblasti kulture, šta će biti prioritet sledeće godine?
Centralno mesto 2012. u našem programu pripada 200-godišnjici rođenja velikog britanskog pisca Čarlsa Dikensa. Jubilej počinje od februara, još nismo definisali program, ali razgovori sa partnerima uveliko su u toku. Takođe imamo u planu i saradnju u oblasti plesa. Predstavićemo savremenu britansku muziku u oblasti radijske saradnje. Fantastičan muzički program „Selektor“ koji vodi di-džej Goldiroks, koja odlično poznaje savremenu britansku muziku, već je deo programa nekih radio-stanica u Srbiji, a upravo smo potpisali ugovore sa još nekim. Imamo i nove planove u oblasti dizajna, pozorišta, nauke...Mogao bih da dam još mnogo primera.
Može li ta saradnja da bude uzajamna, da i srpska kultura bude predstavljena u Britaniji?
Britanski savet je u saradnji sa Jugokoncertom pomogao da opera „Narcis i Eho“, koju je komponovala Anja Đorđević, bude izvedena u nekoliko gradova u Britaniji, uključujući Mančester i London. Znači može. Jugokoncert je odličan primer izuzetnog partnerskog odnosa, a nama su partnerstva veoma važna, zapravo najvažnija. Često me pitaju zašto Britanski savet nema neki javni prostor u kome bi se dešavali događaji. A moj odgovor je da mi moramo da radimo u srpskim prostorima koji već imaju svoju publiku, svoje ciljeve i ambicije i da im pomognemo da svoje ciljeve i ambicije ostvare. Osim toga, kad izađete iz sopstvenog prostora i radite sa partnerima širom zemlje, onda morate da učite.
Koliko ste poznavali kulturu Srbije i uopšte našu zemlju pre dolaska ovde?
Malo, priznajem. Ali ovde sam da istražim i naučim ono što ne znam. Zamolio sam sve članove svog tima da me tih prvih nedelja vode na mesta gde se dešavaju zanimljive stvari, da me upoznaju sa ljudima, da vidim šta se dešava u Beogradu. Bio sam na mnogo sastanaka, upoznao mnogo ljudi, stekao mnoga poznanstva i bio u mnogo kafana. Sviđaju mi se kafane. Sa svakim članom pojedinačno otišao sam na ručak da bismo razgovarali ne samo o poslu nego i o porodici, životu. Svakom od njih sam rekao: „Ja častim, a ti me odvedi u kafanu u koju voliš da ideš”. Tako sam upoznao najrazličitije restorane i kafane.
Izgleda da je lepo raditi sa vama!
– Ja takođe uživam u tome i smatram da uživanje u poslu treba da bude svrha. Svrha Britanskog saveta se može definisati kao stvaranje mogućnosti i poverenja među ljudima. I mi na to mislimo kada kažemo „kulturne veze“. Gradeći poverenje među ljudima, mi im pomažemo da se bolje razumeju i tako zajedno možemo da radimo na rešavanju globalnih problema. Volim da radim za Britanski savet zato što svake četiri godine mogu da odem na drugo mesto i da naučim nešto novo. Meni je veoma važno da stalno učim. I ako vam ikad kažem da razumem ovu zemlju, spakujte mi kofere i pošaljite me nazad, jer će to značiti da sam svoju misiju ovde završio.
Gordana Popović
objavljeno: 06.11.2011.
