Izvor: Vostok.rs, 17.Nov.2013, 13:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kaćuša - pesma u bronzi
17.11.2013. -
Zgodna devojka gleda na morsku pučinu: levom rukom ona pritiska na grudi gomilu pisama od voljenog, a desnom drži maramu skinutu sa glave. Tako izgleda spomenik svetski čuvenoj ruskoj pesmi Kaćuša. Spomenik je otkriven u Vladivostoku i od prvog dana postao je znamenitost ovog velikog lučnog grada na dalekoistočnoj obali Rusije.
Izliven u bronzi trometarski spomenik Kaćuši postavljen je na visokoj obali zaliva Zlatni Rog. Mesto nije odabrano slučajno. >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Jer, kako se peva u čuvenoj pesmi, Kaćuša je izlazila na „Visoku, strmu obalu“. Između ostalog, upravo ova okolnost je otežala rad autora spomenika, peterburškog skulptora Konstantina Novikova.
Prilično složena arhitektonska situacija: skulptura treba da se vidi iz svih tačaka. Tačnije sa mora, ako ploviš brodom ili jahtom, ti vidiš jasnu siluetu sa kretanjem napred. Ako se penjete obalom i idete direktno na figuru, figura gleda na vas. Tačnije iz svake tačke skulptura treba da se otkrije.
Otkrivanje spomenika Kaćuši priređeno je povodom 75-godišnjice premijere pesme. Prvi put ona je izvedena u Moskvi 27. novembra 1938. godine, a njeni prvi slušaoci bili su oficiri Crvene armije, pre svega učesnici pobedonosnih borbi kod jezera Hasan, o kojima su u avgustu 38. pisale sve sovjetske novine. Tada je po cenu velikih gubitaka Crvena armija uspela da odbije pokušaj zauzimanja sovjetskih pograničnih teritorija od strane japanskih militarista. Tom događaju je posvećena pesma Kaćuša, u kojoj njeni autori – pesnik Mihail Isakovski i kompozitor Matvej Blanter, govore o ljubavi odične devojke i borca na dalekoj granici. Stanovnici Vladivostoka su uvereni: ova devojka nije izmišljeni lik, tim pre njihova je zemljakinja i glavna potvrda za to nalazi se upravo u novinama iz 1938. Izveštaji saoštavaju da je u borbama kod jezera Hasan učestvovala stanovnica Vladivostoka Jekaterina Aelksejeva, žena graničara, nagrađena za hrabrost ordenom Crvene Zvezde. Ona, muzičar vojnog kluba, za vreme sovjetsko-japanskog konflikta morala je da postane medicinska sestra, govori istoričar Neli Miz:
- Bilo je vrlo teško vreme, ona, kako pišu, po 12-14 sati nalazila se u bolnici ili na mestima gde su držani ranjeni, pružala im je pomoć. Blanter i Isakovski su komponovali pesmu i posvetili je njoj, nazvali su je čak Kaćuša, njenim imenom. Zašto? Zato što su je dobro poznavali.
A Kaćuša je mogla da se upozna sa kompozitorom Blanterom. Od detinjstva obdarena za muziku, ona je krenula iz rodnog Vladivostoka u Lenjingrad, kako se tada nazivao Peterburg, gde je studirala na konzervatorijumu zajedno sa nekim kasnije poznatim sovjetskim kompozitorima, na primer, Nikitom Bogoslovskim. A posle školovanja opet u Vladivostok, mužu graničaru, sa kojim se upoznala u toku zime u Lenjingradu, na klizalištu... Da li je to ta Kaćuša ili ne, ne zna se tačno, primećuje član Ruskog geografskog društva Sergej Kornilov.
- Postoji mnogo verzija. Radi se o tome što su u Rjazanju našli svoju Kaćušu, u Saratovu svoju. Jedna od najraširenijih verzija je da je ova devojka iz Krasnodara, Jekaterina Jeremenko.
Kaćuša je zaista postala legenda, pri tome ne 30-ih godina, već 40-ih, za vreme Drugog svetskog rata. Frontaška pesma je bila toliko omiljena da su njome čak nazvali borbena vozila raketne artiljerije, iste te „kaćuše“ za koje su govorili: oružje pobede. Danas se pesma Kaćuša izvodi u čitavom svetu, prevedena je na mnogo jezika i posebno je popularna upravo na Dalekom Istoku, u Japanu, Koreji, Kini.
Olga Burgova,
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti
