Izvor: Večernje novosti, 11.Sep.2014, 13:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

KOMENTAR: Praporci

Nekada se govorilo kako se knjige uzimaju na metar. Danas se oni koji knjige objavljuju kupuju prema kvadratnim metrima koje poseduju. Sumrak srpskog izdavaštva počeo je sa tzv. tranzicijom čija je glavna „ideologija“ da sve mora da ide na tržište, pa i knjige. Knjiga kao krompir, kao lubenica, kao nameštaj... Izdavačke kuće su preko noći pretvorene u „proizvođače“ literature i ko god nije mogao da se uklopi u tu novu šemu pušten je niz vodu. Tako je najpre ugašen BIGZ, pa „Nolit“, >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << a na rub propasti dovedeni su i „Prosveta“ i „Rad“ koji su ovih dana, posle „burazerske“ privatizacije ponovo na prodaju. Sva nakaznost ovog „projekta“ najbolje se vidi na primeru „Nolita“. Nikome nije zasmetalo što je jednu od najuglednijih izdavačkih kuća u bivšoj SFRJ kupio „Veterinarski zavod“, koji je opet pazarila „Zekstra“. Novi vlasnik Dragan Đurić, multipraktik stručnjak, pred novinarima je obećao da će pod njegovim gazdovanjem kuća procvetati. Ali, samo posle nekoliko nedelja rasprodate su sve „Nolitove“ knjižare, a najbolja među njima „Pavle Bihali“ pretvorena u prodavnicu krpica. U redakciji je ostao samo jedan entuzijasta koji je posle uzaludne borbe digao sidro. U odbranu „Nolita“ i ostalih kuća gotovo da niko nije stao. A postoje dva udruženja pisaca, dva udruženja izdavača, akademije i akademici, više od 2.000 „registrovanih“ pisaca... Svi okreću glavu dok vajni biznismeni nastavljaju da mešetare. Zato gorko zvuče reči mudrog Dositeja Obradovića koji je pre dva veka uzalud poručivao: „Knjiga braćo, knjiga, a ne zvona i praporaca!“

Nastavak na Večernje novosti...