Izvor: Blic, 11.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jutarnji spektar
Jutarnji spektar
Glavni problem sa jutarnjim programom je to što se, da biste ga gledali, morate probuditi neljudski rano - maltene čim zaspite. Uprkos opasnosti svođenja gledalačke percepcije na negaciju vremena i naslućivanje prostora, jutarnji programi isijavaju specifičnu vrstu vedrine već samom činjenicom što predstavljaju konkretan dokaz da količina akcije ne mora zavisiti od doba dana - da je akcija, drugim rečima, neprekidna nit. Da biste biti aktivni morate pre >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << svega biti živi, pa je već to dovoljan razlog za blagonaklon stav prema ideji televizijskog jutra. Studio B već odavno predstavlja standard efikasnog jutarnjeg gradskog servisa, a – posebno posle prilično neočekivanog gašenja eksperimentalno koncipiranog jutarnjeg serijala TV Pink i kompletne televizije BK, pa samim tim i njenog vrlo dobrog 'Budilnika' – RTS i B92 su se, uglavnom sa pristojnim rezultatima, priključile bojenju početka potencijalno turobnog novog dana svetlijim tonovima, čineći ga sadržajnijim i dinamičnijim.
Najsvežiji jutarnji program dolazi iz televizije Spectrum, (odnedavno u kablovskoj ponudi), predstavljajući ne samo nova voditeljska lica nego i goste čije medijsko eksponiranje na drugim kanalima je prilično retko i, što nikako nije bez važnosti, ne oduzimajući važnost brzini reagovanja na zanimljive pojave u kulturi i društvenom životu.
Dobar primer je prošlonedeljno (utorak) gostovanje Milovana Zdravkovića, magistra pozorišnog menadžmenta i marketinga, povodom objavljivanja njegove, veče pre toga promovisane, knjige 'Rečnik osnovnih pozorišnih pojmova'. Inspirisan očigledno brižljivo odabranim i s merom plasiranim pitanjima voditeljke Jovane Simić g. Zdravković je, karakterističnom neposrednošću, iskoristio tu jedinstvenu priliku da istovremeno razbije medijsku monotoniju i pozorišne stereotipe.
Kineski 'Put'
Proteklu sedmicu proveo sam prateći drugu polovinu 30. Međunarodnog filmskog festivala u Kairu. Zapravo sam pozvan da učestvujem na okruglom stolu posvećenom pirateriji i zaštiti intelektualne svojine. Reč je o najznačajnijem filmskom festivalu u Africi i arapskom svetu sa raskošnim budžetom iz kojeg su svim gostima platili avionske karte i boravak u luksuznom hotelu 'Grand Hajat'. Glavne zvezde festivala su bili Omar Šarif, čija je svaka pojava izazivala dugotrajne ovacije, Žaklin Bise i Šarl Aznavur.
Glavnu nagradu festivala, Zlatnu piramidu zasluženo je dobio kineski film reditelja Džanga Džiaruia 'Put', kojem je pripalo još nekoliko važnih nagrada. Zanimljivo je da ovaj film po strukturi i kritičkom odnosu neobično podseća na kineski film 'Letnja palata' koji je nedelju dana ranije, na Novom festivalu Autorskog filma u Beogradu, 'konsensusom svih struktura naše vlasti' bio skinut sa programa u Dvorani kulturnog centra, da bi dva dana kasnije ovaj nezapamćeni skandal i udar na ugled naše kulture bio ublažen samovoljnom odlukom Saveta Festivala da se film ipak prikaže.
'Put' je ljubavna priča o vozaču lokalnog autobusa ka nekoj nedođiji (kineska firma Krstić) i lepoj kondukterki. Od šezdesetih godina njih dvoje prolaze sito i rešeto kulta ličnosti i kulturne revolucije da bi na kraju bili odbačeni na đubrište. Film je i nežan i zabavan. Za razliku od 'Letnje palate' u filmu se ne pominje Tjenanmen, što je za kineske vlasti crvena krpa koliko za turske – pokolj Jermena i Kurda, ili grčke – pomen eks-jugoslovenske republike Makedonije.Valjda zato ovaj film, još oporiji od 'Palate', lakše izlazi iz zemlje.
|
