Izvor: Politika, 30.Okt.2010, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Junaci” našega vremena
Dileri, ratni zločinci, ubice, silovatelji, sitni nasilnici, kao i korumpirani policajcisu za jako kratko vreme, u samo nekoliko skokova, dojurili sa margine u prvi plan, kaže dramski pisac Dušan Spasojević
Komad „Metak za sve”, diplomski rad iz 2005. godine, napisao sam za potrebe ispita i to za manje od mesec dana. Posle tri godine boravka u fioci, prelistao sam isti tekst i odmah shvatio da je njegova aktuelnost veća nego u vreme kada je pisan. Ubrzo, rešio sam da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ga, koliko umem i mogu, poboljšam i produbim. Kako to obično biva, nešto sam uspešno popravio, a nešto još uspešnije pokvario. Svejedno, tačku sam stavio, a tekst ponudio našim pozorištima.I svi su ga odbili.
Mladi dramski pisac Dušan Spasojević ovako priča o neobičnoj sudbini svog dramskog teksta „Metak za sve”, koji će u režiji Nemanje Rankovića domaća publika moći da vidi u nedelju uveče, 31. oktobra, u 20 časova na sceni Beogradskog dramskog pozorišta u izvođenju Hrvatskog kulturnog doma na Sušaku iz Rijeke. Predstava „Metak za sve” biće izvedena u okviru festivala „Evropa u Beogradu – Posle pada”. Spasojević je skrenuo na sebe pažnju još pre nekoliko sezona kada je u Ateljeu 212 premijerno izvedena njegova drama „Odumiranje” u režiji Egona Savina, čija priča je smeštena u današnju seosku sredinu, među ostarele stanovnike nekog poluživog sela u Srbiji. Za razliku od „Odumiranja”, komad „Metak za sve” je urbana priča u kojoj su glavni antijunaci dileri heroina.
Osvrnuvši se na sudbinu svog komada „Metak za sve”, Spasojević je odgovorio i kako je došlo do njegove saradnje sa HKD iz Rijeke.
– Budući da ne volim da se borim za ono zašta smatram da se mora izboriti samo, digao sam ruke od svoje drame... A onda je usledio poziv reditelja Nemanje Rankovića koji je komad prosledio HKD Teatru iz Rijeke. Kroz nepuna dva dana pozvao me je Nenad Šegvić, direktor HKD-a i glumac, posle čega smo dogovorili saradnju. Reakcija na moj tekst bila je munjevita, iskrena, i van bilo kakve „politike dobrosusedskih odnosa”, a iz svega toga izrodila se jedna veoma poštena i po mnogo čemu, bar za nas same, značajna predstava, objašnjava autor.
Naslovi Spasojevićevih drama, zapravo, jesu njegovi stavovi iz kojih se, kako kaže, može zapaziti da je svet o kojem piše od krvi i mesa. A na pitanje koji stav je želeo da iskaže dramom „Metak za sve”, odgovorio je:
– Ivan, unesrećeni policajac i jedan od glavnih junaka, zaključuje da smo svi, na ovaj ili onaj način, podjednako krivi za situaciju u kojoj smo. Da izlaza nema, da se oprati ne možemo, i da je za sve nas jedino pošteno ishodište metak... Dakle, naslov je vrlo eksplicitan i svakako da izražava stav, ali i jedno tragično osećanje vremena koje hoće da kaže: „Izgori svete do temelja, nije mi te žao”. I nema u tome ničega destruktivnog, već oslobađajućeg – kaže Spasojević i dodaje:
– Dileri, ratni zločinci, ubice, silovatelji, sitni nasilnici, kao i korumpirani policajci, sve su to junaci našega vremena. Svi oni zajedno su za jako kratko vreme, u samo nekoliko skokova, dojurili sa margine u prvi plan. Tu su se udobno smestili, odatle nam iskeženi prete, dok mi sve više postajemo njihovi preplašeni taoci. U tom smislu, ja ne vidim preču temu. „Metak za sve” bi prvenstveno trebalo shvatiti kao komad koji govori o stravičnom talasu nasilja protkanom energijom čiste brutalnosti. Ali, i kao posvetu onima koji su ovaj svet napustili sa iglom u veni, a samim tim i kao upozorenje društvu i roditeljima.
Spasojević tvrdi da pripada generaciji koja živi u velikim problemima i vremenu bez ikakvih iluzija. A da li za sve nas ima nade kaže:
– Ne znam. I ne bih da proričem. Ali vidim da tonemo sve dublje. I svaki put kada pomislim da smo stigli na dno, već sutra shvatim da ispod dna ima još puno prostora do sledećeg. Da bi se vinuli ka nekim novim visinama, jednom moramo stići do samog kraja. Posle „Odumiranja”, „Zverinjaka”, „Metka za sve” od mene ne treba očekivati bilo kakav komad. To što pišem, brišem, gužvam i bacam takođe ulazi u pisanje. Patim od hronične autocenzure. Verovatno ću se oglasiti onda kada se to od mene najmanje bude očekivalo – zaključuje Spasojević.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 31/10/2010
