Izvor: Danas, 25.Sep.2014, 00:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jugopatija
Nekad mi se čini da nam mozak radi na dve particije koje nikako ne mogu da se podrže kad treba. Čim su avioni prestali da nam daju humanitarne lekcije i odleteli svojim drugim poslovima, pa kad smo se naspavali i smenili sve koji su bili za menjanje odmah smo počeli da trubimo o lepim vremenima velike domovine.
Jugonostalgija je postala neizbežna tema u razgovoru sa bilo kojom rok/pop zvezdom što je imala prilike da se vrti po podijumima od Vardara do Triglava.
Dalje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << malo-malo pa osvane neka izložba sa motivima ex YU perioda. Koliko puta sam naletela na razapete petokrake, Titove portrete, pionirske marame. Dakle, ono što su razdvojile regionalne ili globalne politike, popularna i "visoka" umetnost ponovo dovlače u galerije i novine.
Beše nekad Jugoslavija, beše nekad Tito... bilo pa prošlo. To vraćanje na crvene trafike, viršle i sletove otkačeno je koliko i vraćanje na ljubav posle koje smo završili na infuziji. Mi imamo neki ozbiljan bag u obradi prošlosti. Razumem da se lepo družimo sa susedima, popijemo kafu, razmenimo sličice sa Mundijala, odgledamo predstave, pročitamo knjige. Ne kapiram zašto gajimo obeležja perioda koji nije upalio, koji nas je, zapravo, stavio na aparate. U kojim to kreativnim krizama treba da posegnemo za titovkom i okačimo je da visi sa plafona galerije ili da gurnemo mikrofon pred sagovornika s pitanjem: da li ste jugonostalgičar?
Naša unija nije dala mnogo dobrog (čak i kad je tako izgledalo), s njom bi trebalo u risajkl bin da pošaljemo sve njene atribute. Takođe, da nam ne padne na pamet da istu grešku ponavljamo. Ako već ne možemo sami i moramo da stupimo u zajednicu, bolje bi bilo da ne koristimo prostorne već neke druge, recimo, jezičke kriterijume. Primera radi, broj slogova i sufiks. Srbija bi umesto s Hrvatskom i Crnom Gorom dobro išla sa Španijom, Slovenija s Italijom, a Hrvatska s Bugarskom... Predlog, ništa više.
Pozvali su me da učestvujem u projektu na temu voljene SFRJ, a ja ne mogu da se setim ničeg što bi me motivisalo da počnem. Još kao za inat, sinoć sam u Rolinkstounu pročitala tekst o životu u Vukovaru. Sinhronijski presek. Strašna podeljenost, ozbiljni problemi nacionalni, mentalni, socijalni... Nisam jugonostalgična i ne zanima me SFRJ. Ni šta smo radili ni šta smo pevali.
Idemo dalje, zar nemamo druge preokupacije? Muško-ženski odnosi, globalno zagrevanje, svi već ofucani problemi, samo ne bivša Jugoslavija.
