Izvor: Politika, 18.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jubileji Čarlsa Darvina
Dva veka od rođenja slavnog naučnika i 150 godina od objavljivanja „Postanka vrsta”. – Najnoviju knjigu Ričarda Dokinsa o teoriji evolucije objaviće beogradski „Heliks”
U nizu godišnjica i jubileja koji će ove godine biti obeleženi u svetu, i kod nas, na prvom mestu će se, tačno za 25 dana, naći dva veka od rođenja prirodnjaka, i oca moderne biologije, tvorca teorije o prirodnoj selekciji odnosno poreklu vrsta i evoluciji, Čarlsa Darvina.
Dve stotine >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godina od rođenja Čarlsa Darvina 12. februaraneće biti jedini jubilej koji će biti proslavljen, naročito u velikoj Britaniji. Još jedan datum vezan za Darvinovo ime „pada” u ovu godinu – to je 24. novembar 1859. godine, dan objavljivanja Darvinovog kapitalnog dela koje je promenilo pogled na postojanje živih vrsta na Zemlji. Naime, tačno tog dana iz štampe je izašla Darvinova knjiga „Postanak vrsta putem prirodnog odabiranja” u kojoj je iznet princip „po kojem se svaka promena, ako je korisna, čuva...” i koji je slavni naučnik nazvao prirodnom selekcijom.
Sam pojam evolucije nije bila originalno Darvinov; on se javljao i pre njega, ali Darvinova zasluga jeste u tome, naučnici se slažu, što je odgovorio na pitanje kako se ona odigrava, odnosno otkrio „mehanizam evolucije, a to je – prirodna selekcija.” Njegovo čuveno petogodišnje putovanje „Biglom” otvorilo mu je oči: „uverio se u suprotno od onoga što je ranije mislio – da je svaka vrsta nastala odvojeno i samostalno, ostajući nepromenjena od početka sveta – i da nove vrste nastaju iz starih, kao odgovor na promene uslova u životnoj sredini.”
Darvin je rođen u Šruzberiju, Engleska, a umro je 19. aprila 1882. godine. Nikada nije bio, kako je govorio, ateista u onom smislu da negira postojanje Boga. Agnostik bi bila tačnija definicija mog stava, rekao je jednom. Iako pripadnik Anglikanske crkve, iz biografskih podataka se vidi da je prestao da veruje u hrišćanstvo 1851. godine, posle smrti svoje desetogodišnje kćerke Eni. Anglikanska crkva, pak, odnosno njeni najrevnosniji pripadnici, napadali su Darvina zbog teorije o poreklu vrsta; Crkva nikako nije mogla da prihvati da je „i čovek, kao svaki živući organizam na zemlji, nastao kao rezultat evolucije.” Ipak, u septembru 2008, uoči Darvinovog jubileja, Anglikanska crkva je objavila saopštenje u kojem stoji da je 200-godišnjica Darvinovog rođenja pravo vreme da se izvini Darvinu zbog toga što ga je pogrešno razumela i zato što je, „loše reagujući u prvom trenutku, ohrabrila druge da ga i dalje ne razumeju.”
Povodom 200 godina od Darvinovog rođenja, novčić sa njegovim portretom i – preko puta, slikom majmuna, trebalo bi da u Engleskoj bude samo jedan od načina obeležavanja ovog jubileja. Pored rekonstruisanog „Bigla”, očekuje se i kompletiranje Sabranih Darvinovih dela na Internetu. Objavljeno je da projekat vodi Univerzitet Kembridž, da je već digitalizovano više od 50.000 stranica i 40.000 fotografija, da je pristup slobodan, a da su obezbeđeni prevodi na nemački, danski i ruski jezik.
Sa najvećim, međutim, nestrpljenjem poznavaoci svetske naučne i naučno-popularne literature očekuju novo delo slavnog Ričarda Dokinsa (1941), engleskog etologa i evolucioniste, zagovornika ideje da je gen glavna jedinica selekcije u evoluciji. Dokinsova knjiga podupire teoriju evolucije, i njen je izlazak najavljen u SAD („Fri Pres”), tačno 24. novembra 2009. na 150. godišnjicu objavljivanja Darvinovog „Postanak vrsta”. Ričard Dokins, koga u svetu nauke zovu Darvinovim rotvajlerom (aluzija na Tomasa Hakslija koji je braneći Darvina „zaradio” nadimak „Darvinov buldog”), ozbiljan je i „jedan od najupornijih i najžešćih kritičara teorije kreacionizma po kojoj je život i univerzum stvorilo „božansko biće, bez ikakve veze sa evolucijom.”
Dokins koga je časopis „Tajm” 2007. godine proglasio jednim od 100 najuticajnijih ljudi u svetu napisao je nekoliko svetskih bestselera, od kojih su dva prevedena kod nas: „Sebični gen” i „Zabluda o Bogu”. Beogradski izdavač „Heliks” sa oba Dokinsova dela uspeva da ostvari cilj koji je izabrao: da srpsko tržište knjiga obogati najboljim svetskim naslovima iz oblasti popularne nauke. „Heliks” i ovu, najnoviju Dokinsovu knjigu koju svet iščekuje, najavljuje pod naslovom „Samo teorija?”. Delo će odmah biti prevedeno na više od dvadeset jezika među kojima je i srpski, a u njemu, kaže naš izdavač, Dokins na jasan i razumljiv način prikazuje teoriju evolucije i objašnjava kako smo do nje došli i na kakvim dokazima počiva ova filigranska građevina.
Od beogradskih izdavača za sada i „Plato books” najavljuje da će obeležiti godinu Darvinovog rođenja, i to knjigom DŽ. Braun „O Darvinovom poreklu vrsta”. Ovaj jubilej biće i prilika izdavačkoj kući „Laguna” da, možda, obnovi svoja dva izdanja „Darvinovih nagrada” u kojima se navode primeri o tome kako ljudi unapređuju ljudsku vrstu tako što sami sebe eliminišu sa ovog sveta zahvaljujući greškama koje čine a koje su u suprotnosti sa zdravim razumom (npr: lopov krade električni vod a ne isključi struju, čovek upaljačem osvetljava kantu sa benzinom, vozač stavlja ruku u kesu u koju je prethodno stavio zmiju"). Takva Darvinova nagrada postoji i nesrećno samo potvrđuje tezu slavnog naučnika o prirodnoj selekciji.
A. Cvijić
[objavljeno: 19/01/2009]
