Izvor: Politika, 22.Jun.2009, 23:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jubilej Milene Barili
Proslava stogodišnjice rođenja Milene Pavlović Barili (1909–1945) počeće izložbom u Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti u Beogradu, koja će biti otvorena 17. jula, a zatim će slike, crteži i drugi radovi istaknute slikarke i pesnikinje biti izlagani širom Srbije i u inostranstvu, saopšteno je na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Ministarstvu kulture. Na izložbi će biti predstavljeno preko 100 dela ove velike umetnice, a obuhvatiće njene slike, skice i crteže iz >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << fundusa galerije smeštene u njenoj kući u Požarevcu i Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, a biće štampana i monografija posvećena našoj velikoj umetnici.
Prema rečima Branislave Anđelković-Dimitrijević, direktorke Muzeja savremene umetnosti, veliki jubilej i prilika da se unapredi rad na promovisanju umetnosti Milene Pavlović.
Dimitrijevićeva je kazala da je u planu i izložba u saradnji sa Univerzitetom u Bolonji, sa njihovim odeljenjem za unapređenje mode i tehnologije, sa Fakultetom primenjenih umetnosti u Beogradu i Galerijom u Požarevcu, koji će se više baviti istraživanjem, a kasnije i izradom odevnih predmeta prema nacrtima umetnice.
U okviru programa „Muzej u pokretu”, 15 najistaknutijih dela velike slikarke biće prikazana širom Srbije.
Književnica Sanja Domazet je rekla da se stvaralaštvo Barilijeve ne svodi samo na likovnu umetnost, jer je ona bila i pesnikinja. Osim toga, ostala je i bogata prepiska koja će javnosti biti predstavljena kroz monografiju, ili knjigu posvećenu njenom književnom stvaralaštvu.
– Srpska kultura treba da bude prepoznata i kao svetska kultura, a Milena Pavlović Barili je svakako svetska umetnica – istakla je Sanja Domazet.
Milena Pavlović je rođena 1909. godine u Požarevcu, studirala je slikarstvo u Beogradu (1922–1926) i Minhenu (1926–1928).
Posle napuštanja Jugoslavije 1930. godine, živela je u Rimu, Parizu i Londonu, gde se družila i izlagala sa evropskom umetničkom elitom, Žanom Koktoom, Andreom Bretonom i drugim predstavnicima evropske avangarde.
Dok je živela u SAD, pored slikarstva, bavila se komercijalnim dizajnom za modne časopise „Vog”, „Taun end kantri”, „Glamur”, „Harpers bazar”. Sarađivala je i sa kompozitorom Đan Karlom Menotijem, za čiji je balet „Sebastijan” radila kostime 1944. godine. Istaknuta predstavnica srpske međuratne umetnosti većinu svojih dela stvorila je van granica Srbije, a našoj umetnosti podarila je svet tajanstvenih snoviđenja i fantazmagorija.
U Njujork je otišla 1939. godine, u predvečerje izbijanja Drugog svetskog rata, gde je živela sve do prerane smrti, 1945. godine.
S. B. S.
[objavljeno: 23/06/2009]
