Izvor: S media, 30.Maj.2009, 20:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jubilej Jugoslovenske kinoteke
Jubilej Jugoslovenske kinoteke - šest decenija rada, biće proslavljen 6. juna u novom domu kinoteke, u Uzun Mirkovoj ulici, ali to neće biti i čin otvaranja zgrade koja još nije u funkciji.
Direktor kinoteke Radoslav Zelenović rekao je u intervjuu Tanjugu da su gradjevinski radovi završeni, ali da je za unutrašnje uredjenje i opremanje potrebno još oko dva miliona evra.
"Reč je o vrlo složenom i zahtevnom projektu. Vremenski bi sve moglo da se završi >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << za dva do tri meseca, medjutim fondovi su potpuno reducirani, zbog poznate ekonomske situacije", rekao je Zelenović.
Projekat rekonstrukcije odabran je za finansiranje iz Nacionalnog investicionog programa (NIP) još 2006. godine.
"Od sredstava koja smo dobili završili smo prvu fazu, odnosno gradjevinsku rekonstrukciju. Za ovu godinu trebalo je da stignu preostala sredstva, da se zgrada opremi", rekao je Zelenović, navodeći opremu za projektovanje filmova, sedišta za veliku bioskopsku dvoranu i tri manje, digitalne sale, vitrine i police za muzejske eksponate, vredne predmete iz istorije filma...
Reč je o prostoru od 4.500 kvadratnih metara, koji će imati i tri galerije, biblioteku i druge sadržaje, a potrebni su i "zaštitarski" radovi na fasadi, jer je sama zgrada spomenik kulture.
Na pitanje da li je u opciji "fazno" useljenje, Zelenović je odgovorio odrečno.
"Ne razmišljamo o parcijalnom otvaranju zgrade. Njena unutrašnjost je tako koncipirana da je teško razdvajati i kontrolisati sadržaje po spratovima. Pored toga, iskustvo me je naučilo da ako se počne sa radom u nekom polu-dovršenom prostoru, to tako ostane zauvek", rekao je on.
Zelenović je kazao da bi bila "velika šteta da se zgrada ne završi kako je planirano, kada je već dovde dovedeno" i podsetio na silne probleme pravne i materijalne prirode još od 1995. godine, kada je Kinoteka dobila na upotrebu ruinirano zdanje prve Beogradske opštine iz sredine 19. veka.
Što se tiče obeležavanja jubileja, on je primetio da je prostor u sadašnjem stanju možda pomalo neuslovan za svečanost.
"Ipak, odlučili smo da tu priredimo proslavu i pozvali smo mnogo ljudi. Želimo da pokažemo svima koji su zainteresovani šta je sve uradjeno, a i da skrenemo pažnju. Nadamo se da će se tu, na licu mesta, neke stvari bolje sagledati", objasnio je Zelenović.
On je naglasio da se u Ministarstvu kulture Srbije čine veliki napori da se zgrada u potpunosti završi.
Na pitanje može li se proceniti datum njenog otvaranja, odnosno stavljanja u funkciju, odgovorio je da to svakako ne zavisi od ljudi iz Kinoteke.
"Presudan faktor biće razvoj ekonomske situacije, ali sigurno je da imamo objekat koji je najbliži upotrebi u odnosu na neke druge kulturne ustanove u rekonstrukciji", rekao je on.
Zelenović je podsetio da je i sama Kinoteka mnogo napora učinila da obezbedi donacije.
"U poslednjih nekoliko godina uspeli smo da obezbedimo gotovo tri miliona evra po raznim osnovama. Ponosni smo što smo stvorili depo u Košutnjaku sa najsavremenijim uslovima za čuvanje filmske trake. Napravili smo i Centar za digitalizaciju", istakao je i najavio da će centar biti svečano otvoren 8. juna.
Sumirajući rezultate uoči jubileja, Zelenović je kao veliki uspeh naveo otkrivanje i restaurisanje starih srpskih filmova, koji su osvetlili rani period nacionalne kinematogafije, od 1904. do 1943. godine, uključujući prvi srpski igrani film "Karadjordje" iz 1911. godine.
"Izuzetno je važno i to što smo uspeli da digitalno popišemo fondove, a ideja je da se sve što je snimljeno na filmskoj traci nadje pod jednim krovom, u Arhivu kinoteke i da se uradi jedinstveni katalog", naglasio je Zelenović.
Tako bi se pored 95.000 kopija iz fonda Kinoteke, pod istim uslovima čuvali i digitalizovali filmski materijali Televizije Beograd, kao i kopije "Filmskih novosti", za šta su stručnjaci u kinoteci obučeni i opremljeni.
"Ova generacija kinotečana je završila veliki posao. Na ovom mestu sam tačno 17 godina i to je period u kojem nam mnogo toga nije išlo na ruku, počev od sankcija i krize, a posebno NATO raketeranja depoa, što smatram kulturnim genocidom", kazao je Zelenović.
"Ipak, sve što je uradjeno u vezi sa fondovima i depoom vidim kao neku vrstu misije", rekao je on, dodajući da je dobro što kinoteku čini "srećno spojen tim" i naveo svoje saradnike u finansijskom sektoru, arhivu, muzeju i biblioteci.
Zelenović je podsetio da "taj tim, naravno, ima i veliko nasledje", koje su ostavili raniji čelnici Jugoslovenske kinoteke - Milenko Karanović, Vladimir Pogačić, Filip Aćimović, Žika Bogdanović...
"Kinoteka čuva i prezentuje domaće i strano filmsko nasledje. Ona je stara, ali ne i staromodna institucija, privlači stručnjake i zaljubljenike iz mnogih generacija koji su prošli kroz nju kao svojevrsni filmski univerzitet", istakao je on.
"Tako složeni sistem je skup, komplikovan za održavanje. Često kažem da je problem ove institucije to što je prevelika za državu u kojoj postoji i deluje. Srećom, imamo sada u Ministarstvu kulture i u Vladi Srbije ljude koji vrlo dobro shvataju njen značaj. Jugoslovenska kinoteka je svetski brend", zaključio je Zelenović.
