Izvor: B92, 07.Sep.2011, 12:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jožef Nađ na ovogodišnjem Bitefu
Umetnik Jožef Nađ učestvovaće na predstojećem Bitefu sa predstavom "Bez naziva", kao i sa izložbom fotograma, uz promociju knjige koju je o njegovom teatru pokreta napisao Milan Madžarev.
U glavnom programu međunarodnog festivala novih pozorišnih tendencija, koji se održava od 13. do 24. septembra, predstava "Bez naziva" biće odigrana tri puta - 19. i 20. septembra u Centru za kulturnu dekontaminaciju.
Kao prateći program Bitefa, 21. septembra >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << popodne u Muzeju Narodnog pozorišta biće premijerno promovisana knjiga "Teatar pokreta Jožefa Nađa". Autor je teatrolog Milan Mađarev, koji godinama prati rad ovog umetnika.
U Galeriji Haos istoga dana uveče biće otvorena izložba fotograma Nađa, koji se pored teatarskog i plesnog stvaralaštva ravnopravno bavi grafikom i fotografijom.
Predstava "Bez naziva" je premijeru imala na ovogodišnjem Praškom kvadrijenalu, a zatim je uspešno gostovala na festivalu "Ohridsko leto". Posle Bitefa, otvoriće "Jesenji budimpeštanski festival" 7. oktobra i učestvovati na festivalu "Desire" u Subotici 27. novembra.
Skoro godinu dana Nađ je, u okviru svog Regionalnog Kreativnog Ateljea u Kanjiži, radio na postavci "Bez naziva". U kocki dimenzija četiri puta četiri metra u trajanju od 80 minuta događa se koreografsko, estetsko i filozofsko istraživanje prostora intimnosti.
U monohromnom rukopisu, samo pod svetlošću sveća, autor je osmislio minucioznu mrežu pokreta koja dramatično naglašava odnose između dva igrača - Nađa i An Sofi Lanselin.
Majstor scene je Laslo Dobo, a kostime je izradila Aleksandra Pešić.
Ovo je prvi projekat u kojem je Nađ imao zadatu temu i strogo utvrđen prostor izvođenja. Međutim, kako je izjavio, upravo zbog ograničenja prostora kocka je pružila više mogućnosti od bilo kog platoa.
"Unutar zadate forme koncept je došao do izražaja i mikro-ritmička konstrukcija pokreta, igra je postala koncentrisana i intenzivna", objasnio je on.
U istraživanju tela u kontekstu ideje i prostora, polemišući da li je pozorišni čin spektakl ili intimnost inspiraciju je pronašao u čuvenoj Direrovoj trilogiji: Melanholija, Sveti Jeronim i Vitez, smrt i đavo, kao i u pesmama Pola Celana.
Posle Praga, gde je predstava imala 22 izvođenja u nizu i gde su gledaoci predstavu gledali kroz stakleni zid, u Ohridu i sada u Beogradu predstava se izvodi u nešto izmenjenoj scenografiji, sklanjanjem četvrtog zida i sa posebno konstruisanim gledalištem.
Projekat je rađen u saradnji Kioska, platforme za savremenu umetnost i Regionalnog Kreativnog Ateljea Jožef Nađ iz Kanjiže, a producenti su Aleksandar Brkić i Milena Stojićević. Projekat je kao jedan od prvih u našoj zemlji podržala Evropska komisija u okviru programa "Kultura", uz značajnu podršku Ministarstva kulture Srbije.
