Izvor: Blic, 26.Sep.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Još jedan dan života
Još jedan dan života
Dve poslednje izvedene predstave na 39. Bitefu do te mere se razlikuju da je teško dovesti ih u bilo koji zajednički kontekst osim po tome što se obe izvode na ovom festivalu. I to jedna za drugom.
Naziv švajcarske predstave 'Janei' potiče od neprevodive nemačke reči koja, kažu autori, istovremeno označava i da i ne, čime ovo ostvarenje završava kontakt s realnošću. 'Janei' je u osnovi jedna apstraktna konstrukcija zasnovana na obilju >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << fantastičnih rešenja, koja bi bilo veoma zanimljivo primeniti u nekoj predstavi. Kada je pak reč o predstavi iz Letonije 'Dug život', reditelja Alvisa Hermalisa, stvari stoje potpuno suprotno.
'Dug život' je priča o tome kako žive stari ljudi u istočnoj Evropi, ispričana bez reči. Letonska vlada je, naime, morala da prihvati zahtev međunarodnih ekonomskih institucija da novac namenjen penzionerima preusmeri u proizvodnju. Reditelj Alvis Hermalis, međutim, ne optužuje svoju zemlju i društvo koje praktično ubija ove ljude, ta optužba je očigledna sama po sebi, već vrši analizu želje za životom u sredini kakva se može porediti sa dobrovoljnim logorom. Petoro staraca koji su smešteni u prostor karakterističan za istočnoevropske zemlje, zajednička kupatila i kuhinje, bude se pred publikom izvodeći bez reči još jedan dan svog života impregniran životnim iskustvom, svojim osobinama i prošlošću.
Tih petoro staraca nisu samo hiljade, stotine hiljada i milioni ljudi ostavljenih od svojih društava i najbližih, nisu samo pečat zločina na licu savremenog sveta i liberalnog kapitalizma, o kome je pre nekoliko dana bilo takođe reči u predstavi 'Pablo u Plusfilijali', već su to ljudi koji jednostavno žele da žive. Čak i kada se nama u našoj nadmenosti iz tople pozorišne sale čini da oni nemaju nijedan razlog za život.
Kada se pred kraj dana, onako rasklimani, ubogaljeni i jedva pokretni okupe na rođendanu jednog od njih, to ipak nije patetična rediteljska apoteoza želje za životom već život sam.
O dosadašnjem toku Bitefa reč već sada su jasne dve stvari - da je Bitef ponovo uspeo i da je selektorov podnaslov prilično slobodan i da, pošteno govoreći, i nema neke veze sa predstavama koje se prikazuju. Važna karakteristika 39. Bitefa jeste, naime, ozbiljna angažovanost. Dve predstave 'Pablo u Plusfilijali' i 'Dug život' direktno se, svaka na svoj, moglo bi se reći radikalno različit način bave analizom teških posledicama koje globalizacija ostavlja na obične ljude bilo u bogatim ili u siromašnim zemljama, u Nemačkoj ili Letoniji.
Sinoć je na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u okviru 39. Bitefa izvedena baletska predstava 'Ko to tamo peva' Dušana Kovačevića, u koreografiji Staše Zurovca i na muziku Vojislava - Vokija Kostića, dok je večeras na programu druga domaća predstava 'No Name: Snežana' Bojana Đorđeva. Ž. Jovanović
