Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Okt.2024, 17:43

Jonas Kaufman prvi put u Beogradu

Oktobar je mesec kada se od početka postkovid ere, ponovo susreću i prepliću dva najveća festivala umetničke muzike kod nas - Beogradske muzičke svečanosti – Bemus i Novosadske muzičke svečanosti - Nomus.

Starije po trajanju od Novosadskih, prestoničke 56. Beogradske muzičke svečanosti počele su 1. oktobra, koncertom nemačkog tenora Jonasa Kaufmana u plavoj Sali renoviranog centra "Sava“. I pored atraktivnosti drugih programskih sadržaja festivala, najsnažnije >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je odjeknula vest da će početak Bemusa označiti prvo gostovanje u Srbiji, proslavljenog umetnika uz referentni sastav Vojvođanskog simfonijskog orkestra i dirigentsko vođstvo maestra Johena Ridera.

U skladu sa sloganom "Igre muzičkih velikana“, Bemus je tako najpre ugostio jednog od najvećih operskih zvezda današnjice, čiji je izvođački potencijal još uvek u punom zenitu. Tokom tri decenije blistave uzlazne karijere, Kaufman je obuhvatio širok tenorski repertoar kako na području solo pesme, operskih i operetskih arija i predstava u celosti, tako i popularnih, ali brižljivo biranih numera iz filmova koji su obeležili kinematografiju XX i XXI veka, kojima u poslednje vreme umetnik i dodatno proširuje krug svojih obožavalaca.

Njegov autentični tenor utemeljen u besprekornoj vokalnoj tehnici dozvoljava mu da "nesmetano“ prolazi kroz pomenute muzičke žanrove pevajući svojim odlično impostiranim glasom, ali ne uvek i "operski“.

Ne treba prevideti ni njegovu prijatnu spoljašnjost, koja u savremenom svetu vizuelnog nije zanemariva prednost i značajna komponenta kako bi u poverenim ulogama njegovog faha i glumački delovao uverljivo, čak i na koncertnom podijumu. Kaufmanove interpretacije su emotivno "okupirane“.

Publici se ne obraća samo kao izvođač i u izvesnom smislu pripovedač, već i iz ugla neposrednog svedoka, lično proživljenih osećanja i uspostavljenih odnosa.

Logičan programski koncept počeo je izvođenjem uvertire iz opere Norma Vinčenca Belinija, a nadalje su se smenjivale tenorske arije ,,Cielo e mar“ iz Ponkijelijeve opere Đokonda, "La fleur que tu m’avais jetèe“ iz Bizeove Karmen, "E lucevan de stelle“ iz Pučinijeve Toske, te "Un di, all’azzurro spazio“ iz Đordanove opere Andrea Šenije. Povezivale su ih orkestarske numere iz Ponkijelijeve Đokonde - "Ples satova“ iz III čina, Intermeco iz Svite broj 1. i "Danse Boheme“ iz Svite broj 2. iz Karmen, te Intermeco iz III čina Pučinijeve opere Manon Lesko.

Publika je sve vreme imala utisak da je Vojvođanski simfonijski orkestar, iako u svom punom izvođačkom angažmanu, sledeći izuzetno visoko vrednovanog maestra Johena Ridera, najverovatnije iz tehničkih razloga, tretiran kao "drugi plan“, što je u prvom delu koncerta u određenoj meri remetilo očekivanu celovitost zvučne slike.

BEMUS mora biti mesto gde dolaze najveći svetski umetnici

Prisutnim novinarima se pre početka Kaufmanovog koncerta obratio dirigent Bojan Suđić, umetnički direktor Bemusa. Prisećajući se zlatnog perioda festivala u godinama od osnivanja kao i kriza koje su ga pratile od devedesetih ali i kasnije, maestro je istakao da su entuzijazam i lični doprinos selektora i umetnika koji su učestvovali u programima, ukuljučujući i ansamble s kojima je i sam nastupao, bili dragocena podrška opstanku i očuvanju kvaliteta festivala.

"56. Bemus sve zajedno ima jedanaest bržiljivo biranih programa. Trudili smo se da po oprobanom receptu publici ponudimo veliki varijetet izbora kako simfonijske, solističke, kamerne pa čak i tradicionalne narodne muzike koju želimo takođe (kao nekada), da negujemo na Bemusu, od sada pa nadalje. Koncerti ovogodišnjeg Bemusa nisu grupisani za određene ciljne grupe, već nam se čini da svaki program može biti poveznica za ljude koji najpre vole kvalitetnu muziku. Bemus je već prošle godine izazvao daleko veće interesovanje publike i svi su bili iznenađeni daleko većom posetom.

"Bemus mora biti mesto gde dolaze najveći svetski umetnici. Jedino tako imamo referencu za sve druge koji nastupaju na festivalu, i jedino tako možemo da kažemo da nismo lokalni festival već zaista deo evropske i svetske fesivalske ponude. Danas svi teže komunikativnosti. Prošlo je vreme hermetičnog obraćanja publici. Potrebno je da se publika vrati, da razume da za slušanje klasične muzike ne treba neko posebno predznanje, već je dovoljno otvoreno srce i želja da se nešto novo sazna i utisne u sebe“, zaključio je maestro Suđić u svom obraćanju novinarima.

Nakon pauze i uspostavljenog zvučnog balansa, publika se potpuno prepustila uživanju i sve je burnije nagrađivala divnu saradnju ujednačenog i pouzdanog sastava Vojvođanskog simfonijskog orkestra i izvanrednog Kaufmana, koji je iz numere u numeru demonstrirao brilijantnu vokalnu tehniku uz savršenu dikciju i "boju“ jezika na kom peva, podcrtanu nadahnutim dostojanstvenim nastupom – gestom i kretnjama koji ne prevazilaze koncertne okvire.

Leharovom uvertirom za operetu Zemlja smeška, arijom iz II čina "Dein ist mein ganzes Herz" iz istog dela, te arijom "Zwei Märchenaugen“ iz I čina Kalmanove operete Cirkuska priceza zaokružena je posveta ovom muzičko-scenskom žanru.

Nakon orkestarskog "Supermenovog marša“ iz istoimenog filma čiju muziku potpisuje Džon Vilijams, nizale su se poznate teme – Deborina pesma "E piu ti penso" iz filma Bilo jednom u Americi i "Nella fantasia“ iz Misije za koje je muziku maestralno komponovao Enio Morikone, da bi se zvanični deo koncerta završio trijumfalno – numerom "Nelle tue mani“ iz filma Gladijator.

Burnim aplauzom i povicima "bravo" publika je Kaufmana pozvala na bis, a on je prisutne nakon prvog, Morikoneove numere "If" iz filma Sinema paradizo, a potom i očekivanog drugog, vanvremenskog hita "Strangers in the night“ posetioce Bemusa u centra "Sava" počastio sa još tri dodatka: napolitanskom pesmom "Non ti Scordar“ , arijom "Nessun Dorma“ iz Pučinijeve opere Turandot i numerom iz filma Karusel "You’ll never walk alone“ koja se uz ostale izvedene filmske hitove našla na njegovom prošlogodišnjem izdanju za "Sony records“ pod naslovom The sound of movie.

Iako je publika posle drugog bisa krenula ka vratima, uglavnom žureći da na kraju večeri izbegne gužvu pri izlasku i na garderobi, i sasvim sigurno ne očekujući da je veliki umetnik spreman da za posetioce beogradskog festivala priredi i treći deo koncerta, što je dodatak od pet vanprogramskih vokalnih bravura svakako i bio.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...