Izvor: Vesti-online.com, 31.Maj.2018, 05:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jezikom sekao gore nego mačem

Gordana Ilić Marković, ovogodišnja dobitnica nagrade "Kočićevo pero" za dijasporu za knjigu "Roda Roda: Srpski dnevnik izveštača iz Prvog svetskog rata", protekle nedelje predstavila je ovo delo u Šapcu i Beogradu.

Profesorka slavistike Univerziteta u Beču prikazala je austrougarsku propagandu na primeru stvaralačkog opusa Aleksandra Rozenfelda kao ratnog izveštača.

Aleksandar Rozenfeld, alijas Roda Roda, književnik, hroničar i najpoznatiji humorističar >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << sa nemačkog govornog područja pre Prvog svetskog rata, prvi prevodilac Petra Kočića i Branislava Nušića na nemački jezik, do sada je izučavan uglavnom kao satiričar.

Gordana Ilić Marković se u svom delu posvetila izučavanju njegovog opusa kao šefa austrougarskog ratnog presbiroa pri generalštabu koji je vodio medijsku kampanju protiv Srbije.

Na prezentaciji u Gete institutu u srpskoj prestonici autorka je ukazala da je Roda Roda objavljivao i u okupacionim novinama u srpskoj prestonici i da se sam prijavio za rad u presbirou.

Podsetila je da je Roda Roda imao vojno obrazovanje, ali da je ražalovan 1905, izgubio sve činove zbog načina života i izvrgavanja ruglu austrougarske vojske kroz njegove priče.

- Dobiti Roda Rodu za pisanje je bilo značajno, jer je čitan i svi su znali ko to piše - objasnila je Ilić-Marković značaj ulaska ovog pisca u presbiro austrougarske vojske.

- Jezik može poseći gore nego mač, a to je dokazao u Prvom svetskom ratu Roda Roda - konstatovala je ona.

Istoričarka Ljubinka Trgovčević rekla je da je prava eksplozija propagande doživljena u Prvom svetskom ratu, čime je ovo bio prvi medijski rat - veliki rat reči.

- Osim oružja na frontovima sve zaraćene države su smatrale da je upravo propaganda važno sredstvo u borbi protiv neprijatelja - kazala je ona.

Ljubinka Trgovčević je napomenula da je ratni presbiro austrougarske vojske imao više od 300 autora, dok je srpski bio daleko manji, iako je i među njima bilo nekih značajnih stvaralaca. Takođe je podsetila da se, kada je reč o Rodi Rodi i drugim austrijskim članovima presbiroa, radilo o ljudima dvostrukog identiteta, pošto su bili Jevreji, ali su osećali da pripadaju kulturi zemlje u kojoj žive.

Nastavak na Vesti-online.com...