Izvor: Blic, 24.Jun.2009, 06:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jezik ničiji, bruka i nerad svačiji

Naizgled lepa i bezazlena vest da ćemo nakon pola veka dobiti prvi Pravopisni rečnik srpskog jezika na kojem radi dr Milan Šipka (izdavač je „Prometej”) pokrenula je lavinu pitanja. Kako to da od šezdesetih godina nemamo temelje naše kulture - pravopis, gramatiku i što obuhvatniji rečnik srpskog jezika, zašto država Srbija nije, toliko godina nakon raspada Jugoslavije, inicirala utvrđivanje principa jezičke politike i finansirala izradu jezičkih priručnika neophodnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za nacionalnu pismenost i kulturu i ko uopšte brine o jezičkoj politici u Srbiji?

Ivan Klajn | Prof. dr Sreto Tanasić

Problem pravopisa, gramatike i rečnika srpskog jezika, ili opštije, pitanje jezičke politike u Srbiji, u ovom trenutku kao da se nalazi na ničijoj zemlji.

Prama zakonu iz 1991. godine državni organi su zaduženi za kreiranje jezičke politike u Srbiji, što su, u ovom slučaju, Ministarstvo kulture, Ministarstvo nauke i Ministarstvo prosvete, rekli su nam u Vladi. Ali svako od nadležnih ministarstava želi da prebaci odgovornost za najvažniji deo posla na druga dva. Predsednik Odbora za standardizaciju savremenog srpskog jezika akademik Ivan Klajn tvrdi da je Odbor samo savetodavno telo s kojim se više niko ni ne konsultuje, a najpozvanije jezičke nacionalne institucije - Institut za srpski jezik i Matica srpska, kažu da su minulih godina kuburili sa nedostatkom sredstava i kadrova.

Kod takvog stanja po pitanju nadležnosti i odgovornosti nije ni čudo što najreprezentativniju gramatiku srpskog jezika i dalje prestavlja Savremeni srpskohrvatski jezik Mihaila Stevanovića iz 1964. godine. Srednjoškolska Gramatika srpskoga jezika Živojina Stanojčića i Ljubomira Popovića objavljena je pre 20 godina. Najnoviji jednotomni Rečnik srpskoga jezika Matice srpske iz 2007. godine samo je prividno savremeni. Njegova izrada započela je 1990. godine, a objavljen je posle 17 godina. Aktuelni Pravopis srpskoga jezika Mitra Pešikana, Mate Pižurice i Jovana Jerkovića objavljen je 1993. godine, ali je vrlo brzo uočeno da je konfuzan, nedorečen, komplikovan, pa se od Matice srpske od 2004. očekuje objavljivanje njegovog popravljenog izdanja.

Na čuđenje zašto nijedno od tri ministarstva - nauke, kulture i prosvete, koja su nadležna za jezička pitanja, ne inicira i ne finansira izradu elementarnih jezičkih priručnika od kojih zavisi nacionalna pismenost, svako od ministarstava ima svoje objašnjenje.

Država finansijski podržava kapitalne projekte iz oblasti nauke o jeziku i književnosti u okviru naučnoistraživačkog rada SANU i Matice srpske i programa izdavačke delatnosti - ističe profesor dr Tibor Sabo, pomoćnik ministra za nauku.

- Matičin naučni odbor za jezik i književnost predlaže projekte koje Ministarstvo finansira i formira se rang-lista projekata. U proteklom periodu finansirano je 28 projekata iz oblasti jezika i književnosti, od kojih se smatra da je Rečnik SANU kapitalan projekat od posebnog nacionalnog značaja, za koji je donet i poseban Zakon o rečniku SANU (2005). Takođe se finansira i Normativna gramatika srpskoga jezika, rukovodioci projekta su akademik Ivan Klajn i prof. dr Predrag Piper - objašnjava Sabo.

Naš sagovornik priznaje da se Ministarstvo nauke bavi politikom jezika i književnosti, mada u toku jučerašnjeg dana, zbog prezauzetosti zaposlenih u Ministarstvu nauke, nismo uspeli da saznamo kojim pitanjima jezičke politike se bave i šta je do sada urađeno. O jeziku i književnosti treba da brinu i Ministarstvo prosvete i Ministarstvo kulture - naglasio je Sabo.

Suprotno takvom mišljenju, Ministarstvo kulture tvrdi, u dopisu koji je „Blicu” dostavila PR služba, da u skladu sa svojim nadležnostima nije zaduženo za tu vrstu delatnosti. Spremno je da podrži, i više od toga, da u okviru intersektorske saradnje i inicira pojedine projekte iz te značajne oblasti. Sredstva kojima raspolaže Ministarstvo kulture nisu dovoljna. Zalažu se za formiranje posebnog fonda koji bi se bavio jezičkom kulturom i pismenošću. Po mišljenju iz Ministarstva kulture, ova vrsta izdavačkih projekata najpre je u delokrugu resornog ministarstva u oblasti nauke.

Treće, Ministarstvo prosvete tvrdi da im sav budžet odlazi na plate zaposlenih u prosveti, a samo tri odsto ostaje za sve ostale projekte iz sfere obrazovanja. Dakle, ne smatraju se odgovornim.

Glavni problem akademik Ivan Klajn vidi u tome što ključna jezička pitanja i kapitalna dela iz ove oblasti zavise od čak tri ministarstva, koja bivaju uredno pozvana na sastanke Odbora za standardizaciju. Institut i Matica uvek su se žalili na slabu pomoć ministarstava, a nastava maternjeg jezika postoji samo u osnovnoj školi. Odbor je stručno telo koje okuplja predstavnike svih relevantnih institucija za srpski jezik, on predlaže osnove jezičke politike, ali nema zakonodavnu moć u njenom kreiranju.

- Samo jedne godine Institut je dobio pomoć od sva tri ministarstva, sada dobijamo sredstva samo od Ministarstva nauke. Ipak, država bi morala da podigne procenat koji se izdvaja za nauku - smatra dr Sreto Tanasić, direktor Instituta za srpski jezik.

Na pitanje zašto onda Institut radi na izradi etimološkog rečnika, a o pravopisnom nema ni govora, iako bi po logici stvari on trebalo da bude prioritet jer je namenjen daleko većem krugu ljudi, Tanasić kaže:

- Ne može se na taj način govoriti o prioritetima. Nismo tako mala država da ne možemo da radimo paralelno nekoliko projekata. Pogotovo što spadamo u jeftine nauke, ne nabavljamo uranijum.

Ćutanje u Matici srpskoj

Matica srpska je institucija od posebnog nacionalnog značaja za izučavanje jezika i Ministarstvo nauke je finansijski podržavalo njen naučnoistraživački rad, u 2008. godini sa preko 22 miliona dinara, a za 2009. planirana su sredstva u iznosu od 25 miliona dinara. Ali svoju staromodnost Matica srpska ne pokazuje samo načinom rada nego i time da nam niko od njenih nadležnih, od kako je „Blic” započeo pisanje o jeziku, nije želeo dati bilo kakvu zvaničnu informaciju.

Odložena rasprava

Čelni ljudi Odbora za standardizaciju srpskog jezika održali su juče vanredni sastanak u Institutu za srpski jezik u Beogradu, kako bi rešili problem petogodišnjeg kašnjenja novog izdanja Pravopisa Matice srpske. Sastanku su prisustvovali akademik Ivan Klajn, predsednik Odbora, prof. dr Milorad Dešić, jedan od članova Komisije za preuređenje Pravopisa, prof. dr Sreto Tanasić, direktor Instituta za srpski jezik i potpredsednik Odbora, prof. dr Slobodan Remetić, bivši direktor Instituta, sekretar Odbora Jovo Vuksanović, inače savetnik u Ministarstvu prosvete. Kako se niko iz Matice srpske nije pojavio, rasprava lingvista zakazana je za 3. jul, kada se očekuje dolazak prof. dr Mate Pižurice.

Nastavak na Blic...