Izvor: Politika, 15.Apr.2015, 22:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jezik je način da se menja svet
U mnogim delovima sveta u kojima se francuski malo govori na njega se gleda kao na sredstvo suprotstavljanja globalizaciji i dominaciji samo jednog jezika kaže Ana Vujović, autorka knjige „Frankofonija u svetu i kod nas”
Kulturna raznolikost za koju se Francuska zalaže jeste sredstvo da se ograniče negativne strane globalizacije koja je shvaćena kao uniformizacija sveta i industrijalizacija kulture, kaže Ana Vujović, autorka knjige „Frankofonija u svetu i kod nas”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nedavno predstavljene u Francuskom institutu.
Frankofonija je danas kvalitativno drugačiji oblik mondijalizacije, novi pokušaj da se uspostave odnosi između politike, kulture, obrazovanja, trgovine, ekonomije i komunikacije, kaže autorka. Njena knjiga podstiče na razmišljanje o realnoj i ostvarivoj mogućnosti postojanja drugačijeg sveta koji ne bi počivao isključivo na diktatu najmoćnijih, najbogatijih i najagresivnijih, već u kojem bi se kroz poštovanje jezičke i kulturne raznolikosti, poštovala različitost stilova, ideja, vrednosti.
Svet međutim, kao da sumnja u to?
– Mislim da je pre reč o neznanju, nezainteresovanosti, odsustvu razmišljanja o budućnosti – kaže Ana Vujović za „Politiku”.
– Nadam se da ne grešim kad kažem da se svet poslednjih godina izgleda polako budi iz opčinjenosti samo jednom kulturom, istina veoma sporo i neujednačeno. Potrebno je vreme i, nažalost, još mnogo razočarenja da bi se uvidelo, shvatilo i prihvatilo da kultura nije roba i da se na nju ne mogu na isti način primenjivati zakoni tržišta. Ohrabruje činjenica da i kod nas ima sve više publike koja je spremna da gleda i nešto drugo osim visokobudžetnih filmova, pa su sale u kojima se održavaju razni filmski festivali, poput Festivala frankofonog filma, sve punije.
Ipak, da bi ovaj proces imao šire razmere, trebalo bi naći nove načine povezivanja kulture i ekonomije – kaže naša sagovornica, dodajući da bi u svemu tome snažnu podršku trebalo da daju mediji i velike međunarodne organizacije poput Međunarodne organizacije frankofonije.
U interesu je naše zemlje, smatra ona, da aktivnije učestvuje u raznim projektima Međunarodne organizacije frankofonije (MOF), pa da kasnije postane i njen punopravni član (za sada je član posmatrač). Možda bi se na taj način naša sredina lakše borila protiv shvatanja kulture kao robe, što je tipično američki koncept koji su oni pokušali, a u manjoj ili većoj meri i uspeli, da nametnu ostatku sveta, pa i nama. Upravo protiv ovakvog shvatanja kulture bori se Frankofonija, a jedna od pobeda u toj borbi jeste donošenje Konvencije o zaštiti i unapređenju raznolikosti kulturnih izraza 2005. godine, ističe Ana Vujović.
Međutim, činjenica je da se o frankofoniji kod nas i dalje jako malo zna. Frankofonija kod nas nije dovoljno prisutna u medijima, najčešće se smatra da je to isključivo stvar francuskog jezika i države Francuske, a za MOF se misli da okuplja samo nekadašnje francuske kolonije. Zaboravlja se, ili se jednostavno ne zna, dodaje ona, da MOF okuplja 77 država sveta, da je tokom nekoliko decenija svog delovanja stekla i veliki politički ugled i ne baš zanemarljivu ekonomsku snagu.
– U mnogim krajevima raste broj onih koji uče francuski jezik (najviše u Africi i na Srednjem istoku, potom u Kini i Indiji, u Kanadi i Latinskoj Americi). U isto vreme kod nas opada broj onih koji u okviru obrazovnog sistema uče ovaj jezik, pa nažalost, ni naši studenti, ni mladi naučnici ne iskoriste sve stipendije koje im vlada Francuske nudi svake godine, u najvećoj meri upravo zbog nedovoljnog vladanja francuskim jezikom – ističe Ana Vujović.
Francuski jezik kao maternji danas govori više od 220 miliona ljudi na svim kontinentima i on odavno više nije ekskluzivno vlasništvo Francuske i Francuza već čitavog sveta.
– Jezik je način da se menja svet! Danas je postalo očigledno da se u mnogim delovima sveta u kojima se francuski malo govori na njega gleda kao na način i sredstvo suprotstavljanja globalizaciji i dominaciji samo jednog jezika i kulturnog obrasca. Gete je bio u pravu kada je govorio da je sasvim posebna vrsta ogledala ona u kojoj čovek u stranom jeziku prepoznaje samoga sebe – kaže Ana Vujović.
Gordana Popović
objavljeno: 16.04.2015.
