Izvor: Blic, 10.Mar.2009, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ježi Skolimovski
Po lepom običaju koji je zaživeo izložbama Vima Vendersa i Abasa Kijerostamija (u salonu MSU), ove godine na 37. Festu, u Kući legata predstavljene su nam slike poljskog reditelja Ježija Skolimovskog. Džez muzičar, bokser, glumac, scenarista, pesnik i reditelj, Skolimovski nije nepoznat ni kao likovni umetnik. Predstavljao je svoju zemlju na Venecijanskom bijenalu, izlagao je po Evropi i Americi, njegove slike nalaze se u privatnim kolekcijama Džeka Nikolsona i Denisa Hopera...
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
U Kući legata izloženo je 15 akrilika velikih dimenzija, tipičnih za apstraktni ekspresionizam pod čijim uticajem Skolimovski razvija svoj gest. Zanimljivo je, međutim, da do njega dolazi iz figuracije koju pročišćavanjem svodi na znak. Znak Skolimovskog u slikarstvu pandan je onome čemu teži u filmu („Nadam se da će ljudi i dalje želeti da vide nešto što nije na prvu loptu”). Iz tog razloga njegov poljski galerista Boguslav Vojtovic izabrao je da nam izloži i nekoliko slika iz rane faze - „Crne propovedi”. To su ženske figure kao siluete, zavijenih glava, na crnoj pozadini, koje govore o ratnoj traumi iz detinjstva. Mestimično nabačene plava, narandžasta i zelena nagoveštavaju prevazilaženje „ambisa”. Iz njega, Skolimovski ne izlazi kroz figure živog kolorita, što bi se očekivalo od reditelja kome je posao da ih pokreće u kompoziciji zvanoj filmska slika. Figuraciju podređuje znaku: bojena mrlja upućuje na oko, ruku, knjigu, ali figure više nema. I boja je iščezla. Ostale su crna i bela. Ipak, njegov udarac četkom nije brutalan: bliži je istočnjačkoj kaligrafiji (primećuje Dijana Miletić u deplijanu kataloga) nego zapadnjačkom akcionom slikarstvu. Razlog je jasan (kao i u filmu): mit o napretku čovečanstva je u ćorsokaku. Nezaposlenih, prognanih, izbeglih, diskriminisanih sve je više. Da bi ogolio stvarnost u kojoj smo, Skolimovski razbija figuru na sam jezik, a priču na suštinu (ljubav - u filmu „Četiri noći sa Anom”) s nadom u novi humanizam!
