Izvor: Blic, 28.Okt.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jewy Sabatay
Jewy Sabatay
Savremena srpska scena podseća na riznicu od koje svi imaju ključeve, ali niko ne želi da bude prvi koji će otključati vrata. Beograd je, kao i uvek, priča za sebe, koju danas nećemo pričati. Danas je reč o bendovima iz 'unutrašnjosti”, pod uslovom da se grad kao što je Pančevo – industrijski centar kome nikada nije nedostajalo ni duha ni volje ni talenta i čija scena kontinuirano blista od šezdesetih naovamo – može tako nazvati. Ustvari, ne o bendovima: >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << o jednom bendu kroz koji se prelama mnogo toga karakterističnog i simboličnog. Reč je o vrlo mladom i, potpuno u skladu sa svojim godinama, agresivnom i opominjućim ekscesima sklonom sastavu Jewy Sabatay, čiji debi album 'Anđelin osmeh” (ITMM) nedvosmisleno pokazuje da će buka zauvek ostati u modi. Malo je odvratnijih stvari od grupe osamnaestogodišnjaka koja, umesto da izbaci iz sebe primalni krik mladalačkih frustracija, pokušava da igra prljavu oportunističku igru, emitujući katastrogfalnu poruku koja, uprošćeno, glasi: budite još veći beskičmenjaci od generacije svojih roditelja. Što je najgore, od tog neukusno preranog sađenja tikvi, oni nemaju apsolutno nikakve koristi, ni kreativne, ni materijalne. Jewy Sabatay je drugačija vrsta benda. Oni su spremni da se zalete svom snagom, ne sasvim sigurni da će uspeti da se zaustave pre nego što čelo dodirne zid, kao i da plate sve račune koje takav stav nameće. Sudeći po za sada jedinom albumu – koji je, kao i svi prvi albumi, nastajao celog dotadašnjeg života – nemaju problema ni sa talentom, ni sa veštinom, ali imaju sa produkcionom nesavršenošću materijala, uslovljenom potpunim odsustvom istinskog razumevanja i odgovarajuće podrške. Treba biti posebno nesposoban pa bend ovakvog potencijala prepustiti sudbini.
