Izvor: B92, 06.Nov.2013, 03:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jesen i Natali Kol nastupile u Beogradu
Iako nas ubeđuju kako godišnja doba polako nestaju i gube svoj identitet, jesen i dalje istrajava, baš kao i džez muzika koju je Natali Kol 5. novembra poklonila Beogradu.
Jesen je u Beograd zvanično došla pre više od mesec dana. Nezvanično, stigla je tek ovog ponedeljka, kada je pala prva prava jesenja kiša. Stigla je, između ostalog, i u koferima Natali Kol koja je svoje jesenje raspoloženje raspakovala 5. novembra u Dvorani Doma sindikata i predstavila se po >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << prvi put beogradskoj publici.
Jesen i koncert Natali Kol znatno su povezaniji, nego što bi se u prvi mah reklo. Baš kao što jesen to zna da bude, i Natali Kol je u Domu sindikata na početku nastupa bila rezervisana, činilo se čak i nezainteresovana za kontakt s publikom. Pomalo hladna, baš kao i jesen.
Nastup je otvorila svojom pesmom “Stardust” sa istoimenog albuma objavljenog 1996, izvodeći je strogo profesionalno, suzdržano, više gledajući u muzičare nego u publiku, kao i tokom narednih nekoliko pesama, uz kurtoazno pozdravljanje prisutnih. Ipak, već uz prve taktove bržeg klasika “Route 66”, Kol se znatno opustila i pokazala da njen glas može da ima različite nijanse i boje, bas poput jesenjeg vatrenog šarenila.
Karijera Natali Kol bez sumnje protiče u znaku činjenice da je ćerka legendarnog Neta King Kola, i to bi zaista teško ko mogao da izbegne. Natali to ni ne pokušava, već na različite način oberučke prihvata sve lepote koje je donelo odrastanje uz njene roditelje (i majka Marija Kol je bila džez pevačica).
Tako je skoro svaka pesma sa albuma predstavljena kao pesma pisana za neku od prijateljica njene majke (Sara Von, Ela Ficdžerald, Dina Vašington…) ili za njenog oca. Tako je i sledeća pesma, zavodljiva “Nice ‘N’ Easy”, predstavljena kao pesma pisana za čoveka koji je celom svetu poznat kao Frenk Sinatra, a za nju je uvek bio, kako kaže, ujka Frenki.
I nimalo nije problem ponovno izvođenje poznatih džez standarda, jer Kol to radi veoma dobro, sa vidljivim ličnim pečatom. Problem nastaje prilikom izvođenja nekih od pesama pisanih namenski za nju, koje upadljivo zaostaju za kvalitetom. Takav je slučaj i sa sledećom izvedenom “Tell Me All About It”, i potom izvedenom “La Costa”, verovatno najslabijom pesmom koncerta, koju je Kol sama pisala.
Pevačica je u Beograd došla da bi promovisala svoj novi album “Natalie Cole en Espanol”, krcat latino standardima, koji je objavila po uzoru na svog oca. S tim u vezi usledio je set novih pesama, otvoren grešno bezgrešnom melodijom “Quizas, quizas, quizas”, koju je inače odlično raspoložena publika, pozdravila burnim aplauzom.
Nakon što je raspalila sve boje jeseni, umotana u crveni snop reflektora, Kol se, kako jesenja tradicija nalaže, odlučila za malo sete i melanholije, pa je tako na red došlo raspakivanje starih uspomena. U izvođenju pesme “Acercate Mas” pomogao joj je ni manje ni više nego Net King Kol audio i video snimkom. Kol se kasnije u Domu sindikata pojavio još jednom tokom večeri, u izvođenju divne i večno sveže pesme “Unforgettable”, tokom koje su se na ekranu u dnu bine smenjivali snimci oca i ćerke, fotografije ranih nastupa… Na trenutke pomalo patetičan potez, baš poput dugih jesenjih lamentiranja nad lepim sećanjima.
Latino set pesama završen je – liverpulskim bubama. Za potrebe novog albuma Kol je odlučila da na španski jezik prevede tekst pesme “And I Love Him”, koju su u originalu izvodili Bitlsi, jer kako primećuje, to još niko nije učinio. Verovatno s razlogom, s obzirom na to da ova ljubavna balada gubi draž svakom izgovorenim stihom na španskom, pa je deo pesme otpevan u originalu na engleskom znatno zasenio španske strofe.
(Mala, ničim izazvana digresija: Pesmu “And I Love Him” početkom godine na otvaranju Gitar Art Festivala izvela je Bisera Veletanlić, u pratnji Vasila Hadžimanova i Vlatka Stefanovskog, i to će verovatno još dugo biti najbolja izvedba te pesme, bar u Domu sindikata.)
I baš kao što jesen pokazuje da je najlepša onda kada je najtiša, dok kiša sitno udara po prozoru i magla se razvlači niz jutarnje ulice, tako i Natali Kol pokazuje svoje najlepše lice dok sedi na stolici i jednostavno govori džez jezikom. Postavljene na sredini koncerta, pesme “What a Difference a Day Makes”, samo sa kontrabasom koji prati stihove i Natalin glas sve do referena, i “Smile”, ta injekcija nade i optimizma bez roka trajanja, predstavljaju naijskreniji, i muzički verovatno najsjajniji deo koncerta.
Posebnim delom koncerta odata je i počast nedavno preminulim muzičkim legendama. Emotivna izvedba klasika “A House Is Not a Home” na tren nas je podsetila zašto je Luter Vendros svojom verzijom rasplakao čak i Dion Vorvik koja pesmu izvodi u originalu. Trenutke sunčevog sjaja, kojih će nadamo se, ove jeseni biti bar još malo, unela je življa pesma “She Works Hard For The Money” Done Samer, dok je zrake miholjskog leta u kojima smo doskoro uživali vratila himna svih nestrpljivih ljubavnika “At Last” Ete Džejms. Uz “Human Nature” odata je počast Majklu Džeksonu, a na sve ono što nam je podarila Vitni Hjuston podsetili smo se baladom “I Have Nothing”, ali i zapaljivom “I’m Every Woman” koju je obradila Vitni, a u originalu je izvela Čaka Kan, inače dobra prijateljica Natali Kol.
Zvanični deo koncerta završen je prvim hitom Natali Kol, pesmom “This Will Be (An Everlasting Love)”, koja joj je donela i prve Gremi nagrade. Upravo njime Kol dokazuje svoj neosporni talenat, a nepravedno bi bilo izostaviti i nešto ranije izvedenu, takođe njenu pesmu “Miss You Like Crazy”.
Za bis je ostavljen još jedan latino spektakl, sačinjen od nekoliko vatrometa umotanih u pesmu “Oye Como Va”. I baš kao što to čini gospođa Jesen koja svoje lišće ubija onda kada je najsjajnije, i gospođa Kol pokazala je svoje najvatrenije boje tik pre nego je nestala negde u mraku sitnom kišom isprane beogradske noći.
