Izvor: Blic, 23.Jun.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jesam li te probudio?
Jesam li te probudio?
Ne znam da li me ijedan telefonski poziv preko mobilnog više nervira, nego onaj koji počinje pitanjem: 'Jesam li te probudio?'. Ima ljudi koji me u podne upute to glupo pitanje. To automatski znači da me slabo poznaju, jer bi inače znali da sam ranoranilac. A oni koji nisu bliski sa mnom, otkud im pravo da me zovu u vreme kada misle da spavam, i to preko mobilnog.
Kako je mobilni relativno nova spravica (istini za volju veoma korisna) u španskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ceremonijalu nema pravila koja se na njega odnose.
Zato ima i drugih dogodovština u vezi sa neustanovljenim bontonom komunikacije mobilnim.
Recimo, ako kažete sagovorniku koji vas je pozvao da ste na ulici i da ne možete da govorite, neki uporni, a većina su takvi, kažu da neće dugo, jer imaju nešto sasvim kratko da vam saopšte. Vi još jednom pokušavate da se oslobodite sagovorika, ali on uporno produžava. Za to vreme vi ste na pešackom prelazu, sa paketima u ruci, oko vas jure automobili i tramvaji, jedan samo što vas nije oborio, od ulične buke ništa ne čujete, a vaš sagovornik, verovatno negde opušten, sa rukama u džepovima u 'baš me briga' stilu, uporno tera svoju priču. Ako ga prekinete, on ce vas ponovo zvati. Ako se izvičete na njega, on se uvredi. Ako ostanete živi, razgovor će ipak biti obavljen. Bar jedan manje.
Koliko puta je reč o nekom sastanku. Džabe kažete da nemate ni čime ni gde da zapišete šta ste dogovorili. Uporni će produžiti, a po neki bezobraznik će vas još zapitati: 'A šta, popustila ti memorija?'
Ovim putem se izvinjavam ako sam nekog uznemirio ili bilo čime iznervirao pozivajući ga na mobilni.
