Izvor: Blic, 15.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jeretici za sva vremena
Jeretici za sva vremena
Kada studenti decembra 1996. godine nisu hteli da prime na svoj protestni skup na Filozofskom fakultetu Žaka Langa, legendarnog ministra kulture i osnivača Festivala u Nansiju, i kad su njegovi odrasli domaćini zbog toga veoma žestili, on je mirno rekao: 'Ne nervirajte se! Ja sam miran i sve mi je jasno. Mi, Francuzi, učimo se demokratiji još od 1789. godine i jedva da smo tu lekciju dobro naučili.'
Kako da se posle demokratskog Oktobra >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << inteligencija i umetnici ponašaju prema novoj vlasti, koja delimično i učestvuje u toj vlasti? U prirodi demokratija je njena raznolikost, od desnice do levice, s tim da je sve ono što je levi ili desni centar spremnije da se demokratski ponaša prema svemu u zemlji, pa i prema umetnosti, nego krajnja desnica i levica.
Postoji pogrešno uverenje da će umetnost i kultura, nauka i prosveta prolaziti lako u odnosima s novom vlašću, jer su njeni pripadnici nedeljama na mrazu skakutali i protestovali, lupali posuđem i govorili na mitinzima i demokratski orijentisane političare doveli na vlast.
Međutim, politički život posle tako velike promene nije postao nikakva bajka niti ostvarenje utopije.
Šta ostaje demokratski orijentisanim umetnicima i inteligenciji? Ostaje im da se opredeljuju prema konkretnim postupcima vlasti - sistemu rukovođenju i finansiranja u kulturi i javnom životu, u demokratskim rešavanju gorućih problema. To je mogućno preko stručnih udruženja, ali i pojedinačno, bez kompleksa što je to (manje ili više) demokratska vlast.
A naravno da veliki umetnici u svakom periodu ostaju jeretici već po definiciji, katkada anarhisti u onom najboljem smislu reči, kakva je jedna Džudit Malina, teorijski potkovana i s čarobnom formulom kako da anarhizam bude bolje alternativa, a da ne rušilaštvo. Ko je slušao pre neku godinu prilikom susreta sa stvaraocima na 30. Bitefu ‘96. znaće o čemu je reč.
