Izvor: Politika, 20.Jan.2014, 23:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jedino Spilbergu odmah kažem „da”

Najveći izazov bio mi je film „Veštačka inteligencija” jer se u njemu oseća uticaj Stenlija Kjubrika, kaže direktor fotografije Januš Kaminski

Od našeg izveštača

Drvengrad – Prošle godine bio sam sprečen da dođem na „Kustendorf”. Da sam znao kako je, došao bih ranije – rekao je direktor fotografije Januš Kaminski u razgovoru za naš list. On uživa u festivalu na Mećavniku: šeta, gleda filmove, razgovara sa studentima, srdačan >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je sa novinarima a i čita. Na pitanje šta čita, odgovorio je – mistično.

– Nešto što ću možda da režiram – rekao nam je Kaminski, inače i reditelj filmova „Izgubljene duše” i „Američki san”.

Jedan od najcenjenijih filmskih snimatelja, na „Kustendorfu” član je žirija za dodelu nagrade „Veljko Filač” za snimateljski rad, a o tome će odlučiti zajedno sa našim direktorom fotografije Goranom Volarevićem.

Posle zavođenja vanrednog stanja u Poljskoj 1981, Kaminski je emigrirao u SAD. Diplomirao je na „Kolumbiji”, zatim i na Američkom filmskom institutu u Los Anđelesu. Karijeru u Holivudu počeo je devedesetih godina prošlog veka kada je radio sa Dajan Kiton na TV filmu „Divlje cveće”. Onda ga je pozvao Stiven Spilberg i počeli su saradnju dugu 20 godina.

– Spilberg radi sa istim montažerom, kompozitorom, scenografom... Svi se razumemo kao porodica. Strah od nerazumevanja je sveden na minimum jer je on kočnica u produkciji filma. Ako ga osećate onda ne bi trebalo da snimate. Reditelji, uglavnom, žele da udovolje publici, a ostali saradnici na filmu žele da udovolje reditelju. Kod Spilberga nije tako jer svi mi njegovi saradnici, zajedno sa njim, želimo da udovoljimo priči. To je tajna našeg razumevanja i rada već dve decenije – iskren je Kaminski koji je sa Spilbergom snimio „Šindlerovu listu” za koju je dobio Oskara za fotografiju.

Isto priznanje dobio je i za „Spasavanje redova Rajana”, a sa Spilbergom je snimao i „Amistad”, „Park iz doba jure 2”, „Suvišni izveštaj”, „Uhvati me ako možeš”, „Terminal”, „Rat svetova”, „Minhen”, „Linkolna”, kao i „Veštačku inteligenciju” koja mu je bila najveći izazov:

– U tom filmu trebalo je da odslikam futuristički svet za koji niko ne zna kakav će da bude. Jer, kako će izgledati budućnost, kakve će biti boje, svetlo? Držali smo se koncepta koji je za taj film, sa svojim timom, osmislio Stenli Kjubrik koji je želeo da ga režira. Pratili smo njegove nacrte, skice storiborda, napomene oko fotografije... U tom filmu se oseća Kjubrikov uticaj.

Priliku da najviše istražuje u fotografiji imao je tokom saradnje sa Džujanom Šnabelom u filmu „Ronilačko zvono i leptir”.

– Kamera je u tom filmu još jedan karakter. Ona je kod Šnabela glumac. Kamera bi trebalo uvek da bude dodatni karakter ali nije. Mogli smo da damo drugačiji ugao gledanja, da uhvatimo svaku emociju glumca. Bio je to i odlično napisan scenario Ronalda Harvuda, pa još i prema istinitoj priči. Uživao sam čitajući ga svaki put – otkrio nam je Kaminski kome je u radu najvažnija – priča.

– Uvek tražim priču. Dok čitam scenario znam da li ću da snimam film ili ne. Jedino Spilbergu odmah kažem „da”, jer verujem njegovom izboru.

Ne verujem da na filmskog autora može da utiče samo jedan stvaralac, već ceo talas ili period – kaže Kaminski i dodaje:

– Američki film sedamdesetih je najbolje što smo imali, poput „Golih u sedlu”, i dela Altmana, Lameta i Polaka. To su bili izuzetni filmovi koji su otvoreno govorilo o američkoj zajednici, o društvenom i ekonomskom stanju. Bili su kritični prema sistemu i smatram ih najkreativnijim periodom u kinematografiji SAD. I Kusturica se slaže sa mnom – kaže, uz smeh, snimatelj koji se ne bori sa kompjuterskim efektima, već ih prihvata kao sastavni deo izrade filma.

Fotografijom se trudi da prenese život, ma šta kasnije nadograđivali uz pomoć kompjuterskih efekata.

----------------------------------------------

Skorseze je i danas svež i pun energije

Da se razumemo, i danas u američkom filmu ima smelih autora. I danas imamo hrabre reditelje koji snimaju dobre filmove. Pre svih, Pol Tomas Anderson i Ves Anderson, kao i Aleksandar Pejn.

Sa druge strane, pogledajte poslednji Skorsezeov film „Vuk sa Volstrita”. Toliko je svež i pun energije kao da ga je Skorseze snimio u onom svom ranijem, najkvalitetnijem periodu, smatra Kaminski.

Ivan Aranđelović

objavljeno: 21.01.2014.

Nastavak na Politika...