Izvor: Politika, 09.Jun.2012, 22:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedan dobar čovek i jedan dobar viski
Samo krajem prošle godine broj nezaposlenih mladih ljudi u Britaniji popeo se na više od milion i ja sam poželeo da ispričam priču o toj generaciji koja se suočava sa praznom budućnošću, kaže slavni britanski autor koji je u Kanu za „Anđeosku deobu“ dobio nagradu
Šta to ima Škotska što drugi nemaju? Ukoliko odgovor na ovo pitanje potražite u novom filmu britanskog maestra Kena Louča, zvanom „Anđeoska deoba”, onda bi on glasio: Škotska ima najbolji viski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i dobre, simpatične ljude!
Naravno da stvari nisu tako jednostavne, ali je činjenica da Loučova „Anđeoska deoba” bio najvedriji, najpozitivniji i najkomičniji i najoptimističkiji film nedavno završenog 65. Kanskog festivala (u kojem je Louč učestvovao jedanaesti put) i da se sve završilo sa „Prix du jury”(nagrada žirija) u korist Kena Louča...
U prvim britanskim kritikama Vašeg filma konstatuje se da ste u ovom filmu manje ljuti?
Ne znam šta su tačno hteli time da kažu, ali činjenica je da je ovaj film najsvetliji od svih mojih dela. Moguće je da sam „manje ljut”, ali to ne znači da sam manje kritičan prema društvenom sistemu i vlasti.
Ili, manje zaštitnički nastrojeni prema radničkoj klasi čiji ste „glasnogovornik” i kojoj ste posvetili svoj celokupni filmski opus?
Radnička klasa je centar filozofije mog filmskog stvaralaštva. Ona je , uopšteno govoreći, najčešće u filmovima predstavljena kroz dvodimenzionalne stereotipe, zabašurena negde u njihovom sadržaju. Moja je namera uvek bila da radničku klasu opišem i slavim na drugačiji način. Cilj je uvek da ih postavim na centralnu scenu i istražim njene protivurečnosti, njene nade, humor, život, a sve to bez da se prema njoj odnosim pokroviteljski.
Još od svojih prvih filmova na tome istrajavate, bavite se isečcima iz života radničke klase, dakle, temom za koju mnogi reditelji današnjice, naročito oni mladi, smatraju da ne interesuje bioskopske gledaoce. Uspesi Vaših filmova dokazuju suprotno?
Moji filmovi su uspešni u onoj meri u kojoj dopiru do srca gledalaca. Onih, koji poput mene smatraju da svaka promena u društvu može doći jedino iz radničke klase, jer niko drugi nije spreman na promene. Svi se ostali trude da zadrže status kvo i da zaštite sebe i svoje ugodne lične pozicije.
Kroz „Anđeosku deobu” ste nam pokazali da su za spas svih škotskih, odnosno evropskih, radničkih „luzera”, dovoljni: jedan dobar čovek koji im pruža ruku i viski?
Ha! Jesam u ovom filmu optimističan i nudim optimističan kraj, ali rešenja nisu tako jednostavna niti tako bajkovita. Samo krajem prošle godine broj nezaposlenih mladih ljudi u Britaniji popeo se na više od milion i ja sam poželeo da ispričam priču o toj generaciji mladih ljudi koje iščekuje prazna budućnost. Oni su prilično sigurni da neće dobiti posao, stalni posao, siguran posao, a mene i mog scenaristu Pola Lavertija zanimalo je da vidimo kako se to na njih odražava i kako ti mladi vide sami sebe. I učinili smo to sa puno humora, jer ga ni ti mladi ljudi još uvek nisu izgubili.
.................................................
Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju od 10. juna. Ako ste zainteresovani da se pretplatite na elektronsko izdanje cele „Politike“ kliknite OVDE.
Dubravka Lakić
objavljeno: 10.06.2012
