Izvor: Politika, 12.Jun.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jedan dan u svemirskom brodu
NASA je od 1962.redovno pozivala umetnike da svedoče o novim saznanjima o kosmosu
Od našeg specijalnog izveštača
Beč – Povodom pedesetogodišnjice prvog čovekovog leta u svemir, izložba „Svemir. Umetnost i jedan san” pokazuje pedeset i jednu umetničku poziciju iz oko osamnaest zemalja od 1961. do danas. Najavljena kao kooperativni projekat između bečkog Kunsthale i Prirodnjačkog muzeja – izložba nastala prema konceptu kustoskinje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Katerine Hug dobila je veliku podršku raznih naučnih i umetničkih ustanova iz zemlje i inostranstva. Pored postavke koja se može posetiti do polovine avgusta, na programu se nalaze dodatni sadržaji koje nude, između ostalih, bečki Institut za astronomiju, tehnički univerzitet, HCLAArcitects iz Londona, nezavisna pozorišta. Fascinacija svemirom nije zaobišla nijednu od najvećih evropskih kulturnih manifestacija, u okviru Bečkih festivalskih nedelja prikazan je solo komad Roberta Lepaža „Daleka strana meseca” o rusko-američkoj trci u osvajanju kosmosa u vreme hladnog rata. Polovinom aprila je na bini nezavisnog pozorišta Garaže iks prikazana i predstava trupe Monohrom pod nazivom „ISS (InternationalSpaceStation) Prva epizoda, peti dan”, odnosno „U kosmosu niko ne može da te čuje kako se žališ na posao”. Zamišljena kao rijaliti šou, ova predstava na engleskom jeziku prikazuje jedan „radni dan” multikulturalnog tima u svemirskom brodu.
Obeležavati značajan jubilej i njegovu zvezdu Jurija Gagarina značilo je u izložbu uvrstiti i „vezivnu” građu između umetničkog i naučnog sadržaja. U Prirodnjačkom muzeju se ne nalazi puno eksponata koji se vezuju za umetničku stranu koncepta, pa se može govoriti o svega pet-šest sveže postavljenih radova. Međutim, mesto na kome su izloženi je više nego adekvatno temi – „Prvi svemirski brod na Veneri” švajcarske umetnice Silvi Fleri, tri i po metra duga skulptura svemirskog broda obloženog veštačkim krznom, pozicionirana je među vitrinama sa meteoritskim kamenjem i mesečevom prašinom, a na ulazu u muzej, na mermernom podu ispod kupolastog svoda projektuje se eksperimentalni šestominutni film Pipiloti Rist „Pod nebom”. Projektovan na kružnoj podlozi, film istražuje uticaj simulacije sile gravitacije i bestelesnog stanja na posetioce dok im hektično vođena kamera pod nogama projektuje različite scene letenja.
Korak ka potpunoj asimilaciji oba pristupa svemiru – naučnog i umetničkog – načinili su pripadnici spejs arta, pre svega ruski slikar Aleksej Sokolov čiji je akril „Elektrana na mesecu” (1967) izložen u Kunsthale. Ovo platno se jedno vreme nalazilo u ruskom vasionskom brodu MIR od 1986. do 2001. na orbitalnoj misiji oko Zemlje. Nastalo dve godine pre Amstrongove šetnje po Mesecu, kompozicija sadrži dosta fantastičnih elemenata, dok su tehnički detalji vezani za skafandere i opremu onog doba prilično autentični. Preciznost u oslikavanju svemirskih motiva Sokolov duguje prijateljstvu sa jednim od najpoznatijih ruskih kosmonauta Alekseju Leonovu, koji se i sam bavio, doduše amaterski, spejs art slikarstvom.
Direktan kontakt sa astroekspertima je imala i nekolicina američkih umetnika druge polovine prošlog veka. Na inicijativu administratora Džejmsa Veba, NASA je od 1962. redovno pozivala umetnike da svedoče o novim saznanjima o kosmosu. Među njima se našao i Robert Raušenberg, koji je na osnovu materijala koje mu je NASA stavila na raspolaganje, ali i ličnog doživljaja lansiranja Apola 11 u orbitu, dovršio tridesetčetvorodelnu litografiju „Stonedmoon” (1968-70) kojoj je ovo tek treće gostovanje u Evropi.
„Jurijeva kancelarija” (2009) Eve Susman i Rufus korporacije je egzaktna replika kancelarije sovjetskog kosmonauta Jurija Gagarina koja se nalazila u jednom mestašcu kraj Moskve. Jurij Gagarin je bio verovatno jedina intergalaktična sovjetska zvezda – pre nego što je 1968. tragično preminuo na jednom od treninga, uživao je slavu (i slobode) kao niko od njegovih sovjetskih savremenika. Istovremeno je još za života postao jedno od omiljenih lica za plasman produkata – od cigareta, sapuna i poštanskih markica sve do čuvenih „babuška” lutki.
Na izložbi „Svemir. Umetnost i jedan san” može se videti foto i novinska dokumentacija o legendarnom emitovanju radio drame „Rat svetova” (adaptaciju istoimenog romana rodonačelnika žanra naučne fantastike Džordža Velsa čitao je Orson Vels) koja je na dan „Noći veštica” 1938. bacila čitavu Ameriku u paniku. Izloženi su i radovi Vilhelma Sasnala, Vilijama Kentridža, Sajmona Patersona, Endija Vorhola, Nives Vidauer, Tomasa Rufa i drugih.
Marina Rihter
objavljeno: 13.06.2011.
