Izvor: B92, 02.Dec.2010, 11:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jazz u Srbiji: 1927-1944
Poznati kontrabasista i publicista Mihailo Blam prihvatio se mukotrpnog posla pisanja najranije istorije domaćeg džeza.
„Jolly Boys", „SADŽO", „Melody Boys". The Hawaii Band"... samo su neka od egzotičnih imena orkestara koji su prethodili Mladenu Guteši, Vojislavu Simiću, Predragu Ivanoviću, Dušku Gojkoviću, Bori Rokoviću, i drugim pionirima posleratnog džeza u bivšoj Jugoslaviji. O liku i delu ovih legendi možemo se informisati kroz brojne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << knjige, novinske članke i intervjue, dok su prapočeci domaćeg džeza obavijeni velom tajne i maglovitim prisećanjima preživelih veterana scene i njihovih potomaka.
Mihailo Blam se, u svojoj knjizi „Jazz u Srbiji: 1927-1944" (izdavač: Aleksandar Mihajlović), opredelio za metodološki veoma zahtevan pristup – umesto da beleži tuđa sećanja, prikupio je i objavio čitav niz fotografija, novinskih članaka, nota, službenih prepiski i koncertnih plakata, koji neumoljivo svedoče o istinitosti pisanog materijala. Od 150 štampanih strana knjige, oko trećine čine skenirane slike i dokumenta! U tome mu je sigurno pomogla činjenica da je njegov otac Rafael i sam bio jedan od članova prvih džez orkestara, ali ovaj podatak ne umanjuje značaj rudarskog posla prikupljanja i sistematizovanja šarolike dokumentacije.
Blam je i veoma dobar pripovedač, pa se kroz niz uzbudljivih i neobičnih događaja pred očima čitalaca ispreda priča o jednom potpuno drugačijem dobu – na momente romantičnom, a neretko teškom i turobnom za muzičare, posebno za vreme Drugog svetskog rata. U nastojanju da što preciznije i slikovitije dočara rađanje scene i duh vremena, Blam ne govori samo o prvim džez orkestrima u Srbiji, već i o začecima izdavačke delatnosti i publicistike, muzičkim večerima u kafanama, barovima, školama igranja, banjama u provinciji...a kao naročito pikantan podatak navodi da je u Srbiji osnovan prvi evropski džez sindikat!
Kao pionire žanra na srpskom tlu, Mihailo Blam navodi „Studentski Miki Džez", ansambl za koji objašnjava da je svirao „fokstrote sa primesama svinga i sramežljivom improvizacijom". O repertoaru drugih orkestara ne dobijamo previše informacija, ali saznajemo da su se mahom svirali fokstrot, tango, šansone, i drugi popularni žanrovi tog vremena. Sva je prilika da su ti bendovi, po diktatu savremenih svetskih trendova, okupljali džez instrumentarijume i davali sebi džez imena, ali teško da su bili zaista verzirani u muzici koja je tek bila počela da pušta korenje na evropskom tlu.
Poglavlja o Drugom svetskom radu mahom su posvećena logorskim danima Rafaela Blama, Mihailovim političkim prozivkama na račun Milana Nedića i njegove klike, te razmatranjima o teškom položaju jevrejskih i romskih muzičara pod okupacionim vlastima. Naravno, niko pri zdravoj pameti neće osporiti užase Hitlerove vladavine, niti Blamovo pravo da iznese detalje i mišljenja o tom turobnom vremenu. Ali ostaje pitanje da li je svemu tome mesto u knjizi koja pretenduje na iznošenje preciznih podataka o domaćoj džez sceni.
Tako je, recimo, izostala priča o Mladenu Guteši, osnivaču i prvom dirigentu Zabavnog Orkestra Radio Beograda (preteči današnjeg Big Benda RTS-a) koji se još pod okupacijom nametnuo kao jedan od najistaknutijih domaćih džezera. Nelogičnost je još veća, ako znamo da su se na propratnom CD-u sa starim džez snimcima (koji se dobija uz knjigu) našli i reprezentativni Gutešini radovi nastali pre 1944. godine.
Sve bi bilo daleko jednostavnije da su prve ovakve istorije pisane pre pola veka, a ne 70-80 godina nakon opisanih događaja. Utoliko se mora odati priznanje Mihailu Blamu na pionirskom radu, pa makar imali i određene zamerke na njegovu retoriku i selekciju istorijskih podataka. Lavina je konačno pokrenuta, pa sa pravom možemo očekivati sve kompletnija i temeljnija dela koja će se baviti enigmatičnim počecima džeza na ovim prostorima.
