Izvor: B92, 29.Okt.2008, 18:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Jazz" u Domu omladine
U okviru pratećeg programa Beogradskog džez festivala, u Domu omladine Beograda od 28.10 do 1.11 biće prikazano deset epizoda dokumentarne serije "Jazz”.
Dokumentarna serija "Jazz" (SAD, 2001), reditelja Kena Burnsa, predstavlja sveobuhvatni uvid u istoriju džez muzike u deset dvočasovnih epizoda.
Sa preko 70 intervjua, 500 pesama, 2500 fotografija i 2000 istorijskih snimaka, ona predstavlja jedan od najambicioznijih dokumentarnih serijala na temu džeza ikad >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << snimljenih, prateći istoriju džez muzike od njenih početaka u zagušljivim klubovima Nju Orleansa, preko ere bibapa i džeza, do brojnih fuzija žanrova.
Ken Burns je proslavljeni američki dokumentarista, poznat po ambicioznim projektima koji se bave različitim aspektima američke istorije. Njegove televizijske serije „The Civil War" (1990), „Baseball" (1994), „Jazz" (2001) i „The War" (2007) postigle su ogroman komercijalni i umetnički uspeh.
Program:
Utorak, 28.10. - Sala na I spratu Doma omladine
18:00 „Gumbo", počeci do 1917.
Nastao u poslednjim decenijama devetnestog veka, novi muzički stil stvoren na osnovu reg sinkopa, bluza i gospela dobiće u novom milenijumu ime koje će ga učiniti slavnim – Džez. Nju Orleans je prestonica novog zvuka i u njegovim zadimljenim barovima sviraju prve zvezde – Badi Bolden, Sidni Bečet, Fredi Kepard...
20:00 „The Gift", 1917. - 1924.
Lude dvadesete, prohibicija, lak novac – to je pravo „doba Džeza". U ovom periodu istorija Džeza neraskidivo je vezana sa dva grada, to su Njujork i Čikago. U tom periodu prve korake čine dve i velike zvezde koje će obeležiti naredne dekade – Luis Armstrong i Duk Elington.
Sreda, 29.10. - Sala na I spratu Doma omladine
18:00 „Our Language", 1924. - 1929.
Popularnost novog stila postaje sve veća, u centar pažnje dolaze vokalni izvođači i njihov jedinstveni stil. Pre svih tu je Besi Smit, „kraljica bluza". Po prvi put pojavljuju se i bele zvezde džeza - Biks Beiderbek, Beni Gudman, Art Šo...Duk Elington svira u slavnom lokalu „Cotton club"...
20:00 „The True Welcome", 1929. – 1934.
Klasično „zlatno" doba razvoja džeza poklapa se sa početkom velike ekonomske krize, najgore koju je svet ikada upoznao... Prestonica džeza je bez ikakve sumnje Njujork – na Brodveju svira Luis Armstrong, u Harlemu svoj stil promoviše Čik Veb, po klubovima grada muziciraju pijanisti Art Tejtum i Fets Voler... Ali tek će Duk Elington probiti sve rasne i muzičke barijere i dovesti džez do nivoa prave umetnosti...
Četvrtak, 30.10. - Sala na I spratu Doma omladine
18:00 „Swing: Pure Pleasure", 1935. - 1937.
Što ekonomska kriza postaje dublja to džez i njegova popularnost postaje veća...Stvoren je novi stil – sving. Osvajena je tinejdžerska publika koja u novom, uzbudljivim ritmovima i vrtoglavom plesu traži uočište od sive svakodnevnice. Ovo je vreme kad karijeru počinje najveća ženska džez zvezda svih vremena Bili Holidej. To je vreme i velikih orkestra koje predvode Glen Miller, Art Šo, Tomi Dorsi...
20:00 „Swing: The Velocity of Celebration", 1937. - 1939.
Sving i dalje drži primat, ali novi zvuk dolazi iz Kanzas Sitija – Kaunt Bejsi i njegov bend obeležavaju period. Beni Gudman po prvi put nastupa u dvorani "Carnegie Hall", do tada rezervisanoj samo za klasičnu muziku.Po prvi put javno nastupaju zajedno beli i crni muzičari – ne bez oštrih protesta konzervativnih snaga. To su godine kada mlada pevačica pravi prve korake u jednoj od najblistavijih karijera svih vremena, koja će kasnije poznata pod imenom Ela Ficžerald.
Petak, 31.10. - Sala na I spratu Doma omladine
18:00 „Dedicated to Chaos", 1940. - 1945.
Džez nikad nije bio popularniji. Postaje simbol kako otpora nacizmu (zabranjen je u porobljenoj Evropi), tako i otpora afro-amerikanaca koji se bore protiv rasne segregacije u svim vidovima života. Sva velika imena doživljavaju trijumfe u ovom periodu – Glen Miler i Art Šo sviraju za američke trupe, Elington ispisuje svoja najambicioznija dela ali najzanimljivija muzika nastaje u malim klubovima Harlema – tu stviraju buduće zvezde : Dizi Gilespi, Čarli Parker... Nastaje „bibap" i džez više nikad neće biti isti....
20:00 „Risk", 1945. - 1955
„Bibap" stil dobro odslikava neurotičnu tenziju hladnoratovske atmosfere u kojoj živi amerika pedesetih godina prošlog veka. Charlie Parker je najveća zvezda, ali tu su i Dizi Gilespi, Telonius Mank, zatim Dejv Buberk, koji meša džez sa klasikom i najzad novo ime koje će razviti svoj samosvojni stil – Majls Dejvis.
Subota, 1.11. - Sala na I spratu Doma omladine
18:00 „The Adventure", 1956. - 1960.
Jedna epoha se definitivno završava i dojučerašnji heroji definitivno prelaze u istoriju. Ali počinje vreme novih eksperimenata i pomeranja granica – Soni Rolins, Sarah Vogan, Art Bleki, Gil Evans i naravno Majls Dejvis definišu zvuk novog doba. Ali najveća promena tek dolazi. Ornete Koulman izaziva sve svojim novim zvukom koji jednostavno naziva „free jazz"...
20:00 „A Masterpiece by Midnight", 1960. do danas
Dekade u kojima se sve menja. Džez se konstituiše kao poseban muzički stil, kritičari ga i dele po „školama" i „stilovima". Uticaji se prožimaju i komplikuju – rok, etno, klasika – nastaje fuzija žanrova. Heroji ovog doba su bez sumnje Džon Koltrejn i Majls Dejvis, ali tu su i avangardniji umetnici poput Dekstera Gordona i Vintona Marsalisa..Džez se potvrđuje kao neobično vitalan muzički pravac koji neprestano inspiriše nove generacije umetnika.
