Izvor: Blic, 21.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Javno istraživanje vlastite intime
Javno istraživanje vlastite intime
Naš mozak zna našu istoriju, naše iskustvo i naše sećanje. On strukturiše našu misao i odašilje emocije. Da bi predstavio najnovija otkrića koja se tiču intimnog odnosa između mozga i našeg identiteta, institucija Cite des sciences u Parizu organizovala je izložbu multimedijalnog i senzornog tipa koja gledaoca čini učesnikom. Izložba pod nazivom 'Intimni mozak' pokriva 700 metara kvadratnih. Poseta podrazumeva test koji meri značaj >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << memorije i ličnog iskustva budući da je takozvani 'Prustov sindrom' konačno prihvaćen kao realan. Reč je o sindromu koji je dugo smatran za plod mašte, a danas je naučno dokazan: priznaje se naime značaj osećanja mirisa u autobiografskoj memoriji, a sećanje na miris bilo bi poslednji bedem memorije.
Na izložbi je sve podređeno dodiru, gledanju, osećanju, priči i eksperimentu, da bi se nešto razumelo. Gledalac je istovremeno subjekt i objekt izložbe na kojoj otkriva kao njegov mozak strukturiše njegovu misao, njegovo sećanje i njegov identitet. Cilj je - kaže Mark Ženero, profesor na Univerzitetu Klod-Bernar u Lionu i priređivač izložbe - da posetioci 'krenu u istraživanje svoje intimnosti'. Tekst koji prati izložbu napisan je u prvom licu, svaki posetilac dobije svoj kod (upisan na ulaznici) koji identifikuje u svakoj od 25 sala, te je obilazak ne samo njemu kao pojedincu prilagođen, već je i stvar njegovo izbora. Na postavku se ulazi kroz igru svetlosti, perli i dima koji simbolišu žive membrane, sledi uključivanje u deo koji se tiče emocija i afekata (ono što deluje na pojedinca i što pojedinac oseća), a završava se doticanjem odnosa između ja i drugih (ono što sam ). U međuvremenu, gledalac može takođe da uđe u 'sferu' posvećenu slikovnoj i verbalnoj misli (ono što mislim) i memoriji (ono što znam).
Izložba 'Intimni mozak', prošlogodišnji i ovogodišnjin hit - jer je otvorena u oktobru 2002. a traje do juna 2003. - ocenjena kao visoko cerebralna i intelektualna, ističe sledeće: ono što često definišemo kao sedište inteligencije omogućava nam takođe i pre svega da imamo emocije (zadovoljstvo, mržnju, strah, bol...). Bez ovih emocija ne bi bilo ni razloga za misao niti njene konstrukcije.
Radi celishodnijeg predočavanja veze između naučnog iskustva i umetničkog naslućivanja istog, priređivač izložbe iscrpno se služi filmovima - slikama. Sineasti Bunjuel, Bergman, ili slikari Bejkon, Goja, Magrit ili Baltus uključeni su da evociraju svoje vizije koliko oniričke toliko i poetsko-filozofske. Ko želi više da sazna o ovoj vanrednoj izložbi može da pogleda site www.cite-sciences.fr. M.M.
