Izvor: Politika, 15.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Javna šišanja
Nikola Džafo pokreće pitanje intelektualne svojine povodom projekta za Bijenale u Veneciji
U paviljonu Srbije na Bijenalu u Veneciji, u junu mesecu, trebalo bi da bude postavljen nedavno izabrani projekat Zorana Todorovića. On se odnosi na izradu industrijske ćebadi od ljudske kose, koja će se dobiti šišanjem oko 500.000 ljudi. Projekat je odabrao Stručni savet koji čine: Zoran Erić, istoričar umetnosti, Milica Petronijević, istoričarka umetnosti, Milica Tomić, umetnica, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Stevan Vuković, teoretičar umetnosti, i Branislav Dimitrijević, istoričar umetnosti i komesar paviljona Srbije u Veneciji. Povodom tog izbora, novosadski umetnik Nikola Džafo postavlja pitanje intelektualne svojine, navodeći niz umetničkih akcija i projekata šišanja koje je izvodio od 1995. godine. Džafo ističe da Stručni savet saučestvuje u krađi i čuva stražu Zoranu Todoroviću, uz pomoć Branislava Dimitrijevića, sada u ulozi komesara i pomoćnika ministra kulture za međunarodne odnose, a u složenoj diskusiji i uz ozbiljno kritičko promišljanje, i to bez suvoparnog glasanja.
Džafo navodi da se fenomenom kose i šišanja, to jest njihovim etičkim, estetičkim, kulturnim i političkim konotacijama, bavi još od performansa pod nazivom „Ko was šiša” izvedenog u Paviljonu Veljković (1995) u okviru programa septembarske dekontaminacije CZKD.
„U performansu javnog šišanja, koji je posredstvom kamera direktno prenošen i mogao je da se prati na TV ekranu ispred Paviljona, prvo se ošišao Nikola Džafo, a zatim i 23 dobrovoljca iz publike. Odsečena kosa je upakovana, obeležena nalepnicom, deponovana u zamrzivač i time uključena u ’Led art proces’. Svim učesnicima u performansu dodeljen je sertifikat. Povodom performansa javnog šišanja, V. Grginčević i A. Kolarić sastavile su „Pojmovnik o kosi sa e(ste)tikom šišanja, koji u odrednicama kosu analizira kao prirodnu, istorijsku, društvenu ili leksičku pojavu. To je prvo edukativno izdanje (CZKD, Beograd), navodi Džafo u pismu poslatom na adrese beogradskih redakcija.
Performans pod ovim nazivom izveden je i u Novom Sadu i Nišu tri godine kasnije. Nikola Džafo spominje i projekat „Kunstlager”, izveden 2000. godine u Katoličkoj porti u Novom Sadu.
„Performans javnog šišanja, kao jedan od segmenata ’Kunstlagera’, izveden je u šatoru, a dobrovoljno se ošišalo više od dvadeset posetilaca. Kunstlager je prošao bez većeg uticaja na opštu situaciju”, kaže Nikola Džafo, napominjući da je taj rad zanemaren na svim frontovima i u svim analizama života/umetnosti devedesetih, iako je „izveden s namerom da bude vrh spoznaje odvratnosti življenja u Srbiji, slika katastrofalnog društveno-političkog miljea, bede, jada"”
Nikola Džafo navodi i svoje radove koji su za osnovu imali akciju prikupljanja kose, a izlagani su na izložbama u Novom Sadu, Beogradu i Čačku.
„Na kraju, mogu samo da kažem da nemam zaključak. Možda će se do njega doći kroz jedan opšti dijalog o pitanjima koja pokrećem na početku.
Ko was šiša?” završava svoje reagovanje Nikola Džafo.
Upitan za komentar povodom pisma Nikole Džafa, Branislav Dimitrijević, komesar srpskog paviljona, kaže:
– Kosa i proces šišanja su se u umetnosti 20. i 21. veka često pojavljivali. Simbolika šišanja bila je jako bitna i u ovdašnjim umetničkim procesima, naročito u onima koji analiziraju šišanje kao oblik institucionalizacije, disciplinovanja, ili simboličkog oduzimanja moći. u Žilnikovim „Ranim radovima”, ili pak Gotovčevo šišanje u „Plastičnom Isusu”, u radovima Uroša Đurića, Tanje Ostojić, kaže Branko Dimitrijević.
Todorović je, ističe komesar srpskog paviljona, koristio u svojim ranijim radovima ne-tradicionalne umetničke materijale „ljudskog porekla”, kao što je salo od kojeg je pravio sapun, kožice sa penisa (dobijene obrezivanjem) od kojih je pravio pihtije!
-----------------------------------------------------------
Džafovi projekti plagijati
– Ako je Todorovićev projekatplagijat, onda su svi Džafoviprojekti plagijati, jersu mnogi umetnici pre njega koristili i žive zečeve, i ogromne stolice,i zvezde petokrake, a naslovna strana kataloga Džafove „Artklinike” mogla bi da budenaslovna strana neke publikacije grupe Irwin... Zato što liče– smatra Branko Dimitrijević.
M. Đorđević
[objavljeno: 16/01/2009]
