Izvor: Politika, 14.Jan.2015, 23:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

„Janje / Kokoš / Orao” u Bitef teatru

Beogradsku premijeru jedne od najvećih regionalnih produkcija potpisuju tri mlade rediteljke iz Zagreba, Sarajeva i Beograda – Anica Tomić, Selma Spahić i Ana Tomović

Beogradska premijera jedne od najvećih regionalnih koprodukcija, trilogije „Janje / Kokoš / Orao” koja na različite načine prikazuje aspekte postkonfliktnih društava sa ciljem da publika u celom regionu preispita odnos prema zajedničkoj istoriji, biće izvedena večeras u 19 časova na sceni Bitef teatra.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Reč je o zajedničkoj trilogiji Internacionalnog teatarskog festivala MESS, Bitef teatra i Zagrebačkog kazališta mladih, nastaloj kao plod saradnje na projektu „Stoleće jedne porodice” koje finansira Evropska unija kroz program „Sarajevo 2014” i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, odnosno, Program za obeležavanje 100-godišnjice od Prvog svetskog rata.

Svoj scenski put ova trilogija, koja okuplja brojnu autorsku ekipu, a koju potpisuju tri mlade rediteljke iz Zagreba, Sarajeva i Beograda: „Janje” Anice Tomić, „Kokoš” Selme Spahić i „Orao” Ane Tomović, započela je u Sarajevu 5. i 6. decembra 2014. godine u tamošnjem Sarajevskom ratnom teatru. Posle večerašnje beogradske, sledi zagrebačka premijera 23. januara na sceni u ZKM-u. Od februara do aprila zakazana su gostovanja po Bosni i Hercegovini.

Predstava „Janje” posvećena je Zagrebačkom kazalištu mladih, tačnije istoimenoj maloj dvorani „Miško Polanec” i trenutku u vremenu koje službena istorija obeležava kao jedno od najvećih krvoprolića u istoriji ratova koji je zauvek promenio sliku Evrope, ne samo teritorijalno, već i duhovno. Rad na njoj krenuo je od pitanja šta se 1914. godine nalazilo na prostoru današnjeg ZKM-a.

– Mislim da je projekat uspeo zato što su moje koleginice, a sada i prijateljice Selma Spahić i Ana Tomović sa svojim saradnicima pristupile poslu iz individualne perspektive onoga što nama danas znači ta 1914. godina. Niko se tu ne igra sa velikim temama, istorijskim informacijama ili činjenicama, nego pokušavamo sve preispitati kroz individualnu istoriju, a kao posledica toga rađaju se i te velike istorije. Ono što je manje poznato, jeste da je Prvi svetski rat na neki način znači i početak feminizma. Kako su muškarci odlazili u rat, kući su ostajale žene koje su preuzimale sve poslove – kaže Anica Tomić.

Trilogija „Janje / Kokoš / Orao” za sarajevski rediteljku Selmu Spahić je značajna jer predstavlja razmenu iskustava, kao životnih, tako i umetničkih.

– Meni su možda najveće bogatstvo te brojne sesije koje smo Anica Tomić, Ana Tomović i ja imale zajedno, raspravljajući o tome kako i čime ćemo se baviti. Što se tiče predstave „Kokoš”, koja je, zapravo , drugi deo trilogije, a bavi se jednom večeri usred rata u životu porodice koju čine baka i dvojica braće blizanaca i u njihov život te večeri potpuno nepozvan ulazi neprijateljski vojnik. Zapravo, predstava je nastala na osnovu improvizacija, po motivima „Velike beležnice” Agate Kristi, preuzeli smo početnu situaciju i razvijali je kroz improvizacije propitujući šta je to što nas zanima o ratu danas, i koje je to etičko sivilo u koje nas rat dovodi da zapravo ne znamo ni sami šta je dobro, šta je zlo, šta ispravno, a šta pogrešno. Bavili smo pitanjima koja nisu prijatna, a to je: šta je sa sebičnošću u ratu, šta je sa instinktom za preživljavanje zbog kojeg se čine stvari koje u normalnim uslovima nikada ne biste uradili. Ta spoznaja je jako bolna – kaže Selma Spahić.

Treći i poslednji deo trilogija „Orao” beogradska rediteljka Ana Tomović radila je sa posebnim senzibilitetom. – Svaki deo trilogije govori svojim glasom, na drugačiji način o onom što je vitalno iz neke teme koja nam je zadata, a tiče se Prvog svetskog rata. Nas je zanimalo postratno vreme i momenat kada se vojnik vraća iz rata i šta se sa njim dešava. U predstavi „Orao” se priča o mladom čoveku koji se iz rata vratio kao bogalj i koji ni u svojoj sredini, čak ni u svojoj porodici više ne nailazi ni na kakvu podršku. Svi osećaju nelagodu povodom njega i svi gledaju kako da ga marginalizuju. On se bori da očuva normalan život što mu ne polazi za rukom. Ovde se najbolje prati odnos između ekonomije i ljubavi, a govori da čak i ti porodični, ljubavni odnosi u velikoj meri zavise od novca – priča Ana Tomović.

B. G. Trebješanin

objavljeno: 14/01/2015

Nastavak na Politika...