Izvor: Blic, 13.Jul.2015, 17:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Jagoš Marković: Nema danas stida ni ponosa

Bez lepote nema ni zdravlja - kaže reditelj čija će predstava „Hasanaginica“ Ljubomira Simovića premijerno biti odigrana 15. jula u Tivtu.

Predstava je rađena u produkciji Centra za kulturu Tivat, igraće se u prostoru letnjikovca Buće, a govoreći o ovom komadu slavni reditelj veli: „Gete je rekao da je veliki narod koji ima Hasanaginicu, a ja dodajem: ‘I Ljubu Simovića!‘ Nižu se replike i scene. Teške stvari, gorke, mučno...A iz tih reči i misli slapovi lepote. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Prave. Snažne. Uzvišene... Lepota!”

Tema lepote u današnjem vremenu?

- Žarišna tačka, ma muka današnjeg vremena je ne samo odsustvo lepote nego i njeno izrugivanje, negiranje... Banalizacija koja nas preplavljuje na sve strane je u najmanju ruku uvreda lepote. Opasan otrov! Možda i poraz, ali to se bojim da kažem. Da ne bude nesporazuma, lepota nije samo pitanje estetike. Lepota je, pre svega, stvar etike i suštine... Govorim o unutrašnjoj lepoti... Ma, o lepoti, brate... neodvojivo je to definitivno.

A kakav je odnos prema njoj?

- Danas, nažalost, ima sve više ljudi kojima smeta sve što je (u nameri ili eventualno u rezultatu) dobrota i lepota. Njima treba pomoći, ako se ikako može. S jedne strane, njima je sa samima sobom najteže. S druge, pre ili kasnije krenu da multiplikuju tu muku. Kao zarazna bolest. Kaže Jusuf u Simovićevoj „Hasanaginici“: „Svet priča šta priča, i ne vidi ono što jeste, i kako jeste, već bira istinu koja ga više zabavlja!“

Poznata je vaša dugovečna, hvaljena „Hasanaginica“ na sceni Narodnog pozorišta Beograd. Šta je ovoga puta ključ vašeg rediteljskog čitanja?

- Nećemo sad, ko u školi, upoređivati predstave. Naravno, potpuno su različite, skroz. U svakom slučaju, „Hasanaginica“ je DNK stida, ponosa, nepravde, pitanja ko, kada, kako, zašto o tuđim životima odlučuje... A ako nečeg danas nema, nema stida, a ako nema stida nema ni pravog ponosa, ni mentalnog zdravlja društva...

Glumačka ekipa

Uloge tumače Branimir Popović, Kristina Stevović, Nebojša Kundačina, Radmila Živković, Anita Mančić, Aleksandar Srećković Kubura, Stefan Kapičić, Momčilo Otašević, Emir Ćatović i Miloš Pejović.

Vaše viđenje društvene scene, političkih prilika?

- Politikom se ne bavim, koliko puta da kažem. Strašan je njen učinak. Njoj ima da zahvalimo za legitimitet netalentovanog polusveta na vrhu svih društvenih piramida i za beščašće kao najunosniji, a time i opšteprihvaćen obrazac življenja i mišljenja... Ako se to životom i mišljenjem može zvati.

Nedavno je na Kipru s ogromnim uspehom izvedena vaša režija Sofoklove „Antigone“, predstava „Romeo i Julija“ i ovog leta je na repertoaru Dubrovačkih letnjih igara, „Uobaraženi bolesnik“ Molijera (JDP) gostuje u Pekingu…

- Lepo je to… kad čovek pogleda i uspeh. Za mnogo toga treba zahvaliti pozorištima, njihovim direkcijama, direktorima. Moj život je pre svega kuća - proba. Proces je moja strast. Važniji mi je jedan dobar štimung scenskog svetla nego bilo kakva pompa.

Nastavak na Blic...