Izvor: Blic, 18.Mar.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
JDP u Evropi
JDP u Evropi
Stižu nam i dobre vesti. Jugoslovensko dramsko pozorište je prošle nedelje ušlo u Evropu. Postalo je član Evropske pozorišne unije. Naravno, JDP sa sedištem u Beogradu je od svog osnivanja u Evropi, ali... znamo o čemu je reč.
Srećom zaista reprezentivni članovi pomenute Unije dobro znaju da su Beograd i JDP u Evropi. Da je pozorište šire od političkih svrstavanja znao je i veliki reditelj i pozorišni animator svetskih razmera pokojni Đorđo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Streler, na čiju inicijativu je 1990. godine stvorena ova jedinstvena pozorišna porodica najvećih teatara Evrope. Dovoljno je reći da je JDP primljen u društvo u kojem su takva stalna pozorišta kao što su 'Pikolo teatar' iz Milana, 'Brehtov Berliner ansambl', Kraljevsko dramsko pozorište iz Stokholma, 'Rojal Šekspir kompanija', 'Odeon' iz Pariza, a iz istočnih zemalja 'Mali teatar' iz Sankt Peterburga, Teatar 'Bulandra' iz Bukurešta i Katana Jožef iz Budimpešte i da nijedno pozorište iz eks-Jugoslavije, osim sada JDP, nije primljeno.
Uslovi za ulazak novih članova su veoma strogi. Pre svega pozorište koje ulazi u Uniju mora biti najvišeg kreativnog nivoa sa posebnom kulturološkom repertoarskom orijentacijom. JDP je godinama praćen dok nije ovih dana iz Torina došla radosna vest. Grad iz koga je pozorište ima obavezu da bude domaćin smotre kad to odluči Unija. Uz obaveze ide i pravo da pozorište za smotru samo izabere svoju predstavu sezone. I što je značajno, grad Beograd je bio saglasan sa kandidaturom, znači i sa obavezama.
Unija ima još jednu akciju evropskih razmera, a to je njena prestižna velika nagrada koju je, posle Bruka, Ronkonija, Vilsona, Pine Bauš i Dodina, ove godine u Torinu uručena Haroldu Pinteru, i Evropsku premiju za novu realnost koju su ove godine dobili naš Jozef Nađ i litvanski reditelj Koršunovas, dok su specijalnu nagradu do sada dobili samo Havel, Merkuri i Bitef.
Kako je Pozorišna unija pod pokroviteljstvom EU, što pokazuju i poznate zvezdice na njihovim amblemima kao deo istog identiteta, može se reći da je JDP, kao prva lasta, ušao u Evropsku (pozorišnu) uniju pre naše zemlje.
Pesimizam
Nadavno je na jednoj domaćoj televiziji emitovan prilog u kojem su studenti beogradskog univerziteta odgovarali na pitanje da li su pesimisti ili optimisti. Uprkos individualnom uverenju da pojedinačno za svakog od njih ima nekakve nade, preovladalo je mišljenje da živimo u zemlji u kojoj im se ne smeši bog zna kakva budućnost.
Ako se izuzmu katrastrofične objave o promenama klime, pretećim zamljotresima, poplavama ili ptičijem gripu koji preti, izgleda da je opšta apatija koja u talasima zapljuskuje naše građane, samo posledica vladajuće društvene klime obeležene čestim političkim skandalima, sve većom besparicom i odsustvom bilo kojeg sistema vrednosti.
Orjentisani ka međusobnom diskvalifikovanju u svakom raspoloživom trenutku, politički akteri na domaćoj sceni, uveli su jednu posve novu društvenu klimu u kojoj je opšta odbojnost prema svakom pozitivno artikulisanom projektu, postala neka vrsta komunikativnog obrasca. Sazvežđe ukusa, želja, univerzalnih vrednosti, prosperitetnih projekta i uverenja da je mogućno nešto učiniti, raspalo se pred snagom jedne naopake energije koja podržava zlovolju, neukus i apriornu odbojnost prema svemu što dolazi iz tuđih redova.
U vremenu koje se obilato koristi zastrašivanjem kao legitimnim komunikativnim sredstvom, lišavajući nas čari svake utopijske perspektive, sasvim logičnim se pokazuje da su samo odbacivanja žestoka, da samo ona danas imaju smisla i privlače pozornost javnosti. Ako su ranije postojale političke strasti, danas na sceni prepoznajemo sveopštu zgađenost nad političkim. Jer i sama politika, odigravajući na kartu neukusa i javne uvrede inteligenciji i razumu, računa sa tihom interakcijom već uveliko anesteziranih građana.
U takvoj klimi više nam ništa nije preterano gadno, u toj bezobalnosti društvene komunikacije, ništa više nije predmet zgražanja koje bi bilo impuls društvene akcije. Tamo gde simbolički prostor više nije ničim zaštićen, budućnost ze zaista teško može sagledati. Pomenuti pesimizam, morao bi biti zabrinjavajući za naše političke aktere.
