Izvor: Politika, 01.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izvan tradicionalnih medija
Umetnik konceptualista je više istraživač nego stvaralac, kaže Miško Šuvaković autor izložbe i knjige „Konceptualna umetnost”
U Kući legata (Knez-Mihailova 46) večeras će u 19 časova biti otvorena izložba „Konceptualna umetnost” autora dr Miška Šuvakovića, profesora estetike i teorije umetnosti na Fakultetu muzičke umetnosti, i na interdisciplinarnim studijama Univerziteta umetnosti u Beogradu. Izložba se sastoji iz arhiva dokumenata, informacija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i umetničkih dela, nastalih od 1968. do 2007. godine. Zanimljivo je da je reč o privatnoj kolekciji Miška Šuvakovića i Dubravke Đurić, sakupljane decenijama. Posle otvaranja izložbe biće predstavljena i obimna studija Miška Šuvakovića „Konceptualna umetnost”(izdavač MSUV).Pre godinu dana, izložba je predstavljena u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, a planirano je i gostovanje u Zagrebu i Ljubljani.
Šta će posetioci videti na izložbi u Kući legata?
Izložba je zamišljena na sličan način kao i knjiga „Konceptualna umetnost”, što znači da su dokumenti, grafički materijal i umetnička dela uređeni u tri sekcije. To su protokonceptualna umetnost, istorija konceptualne umetnosti šezdesetih i sedamdesetih i savremena realizacija konceptualne umetnosti.
Na izložbi će biti postavljeni radovi, časopisi, plakati i knjige umetnika kao što su Džoni Kejdž, Vladan Radovanović, grupe OHO, Art language, radovi Jozefa Bojsa, Danijela Birena, Jozefa Košuta, Vlade Marteka, Marine Abramović"
Koja je namera večerašnje izložbe?
Ova izložba trebalo bi da predstavlja okružje, odnosno kontekstualizaciju za obimnu studiju koju sam radio poslednjih 20 godina. Konceptualna umetnost je najavila mnoge današnje pristupe i tehnike koje prepoznajemo kao nove medije ili umetnost performansa. Na ovoj izložbi nastojao sam da uspostavim vezu između umetničkih dela i praksi koje prethode konceptualnoj umetnosti u istorijskom smislu, i onih praksi koje su danas dominantne, a to su postmedijske prakse.
Kako se određuje konceptualna umetnost i zašto je uvek, bar u ovoj sredini, bila praćena raznim predrasudama?
Za konceptualnu umetnost u istorijskom i savremenom smislu vezuju se svi oni oblici umetničkog rada koji su izvan tradicionalnih likovnih medija. Drugim rečima, to su prakse umetnosti kojima umetnici istražuju kontekst umetnosti, kulture, društva, odnosno politike, religije, popularne i masovne kulture. Umetnik konceptualista je više istraživač nego stvaralac. Predrasude su posledica činjenice da konceptualna umetnost podrazumeva kritički pristup estetskoj, religijskoj i političkoj utilitarnosti umetnosti. Konceptualna umetnost je umetnost koja pripada medijskoj epohi, i teoretičari danas smatraju da je konceptualna umetnost istorijska preteča savremene kulture.
Kada se kod nas pojavljuje konceptualna umetnost?
Konceptualna umetnost započinje u Dišanovoj tradiciji „ready made” (gotovog proizvoda), a neposredno joj prethode pokreti kao što su neo dada, fluksus, miks medija i različiti oblici performans umetnosti. Kod nas je konceptualna umetnost započela u eksperimentalnim umetničkim grupama u Vojvodini kao što su Boš+Boš u Subotici, i grupe Kod i „E” iz Novog Sada. Od 1971. godine, konceptualna umetnost u Beogradu je bila vezana za Studentski kulturni centar i umetnike poput Radomira Damnjana, grupe A3, kao i šestoro umetnika među kojima su Marina Abramović, Raša Todosijević, Neša Paripović, Era Milivojević, Zoran Popović i Gergelj Urkom, zatim Goran Đorđević i grupa M3 sa kojom sam i ja počeo. Konceptualna umetnost u nekadašnjoj Jugoslaviji bila je u saglasju sa internacionalnim umetničkim pokretima.
Koliko je danas konceptualna umetnost zastupljena u zbirkama naših muzeja?
Posle 2000. godine, njena zastupljenost u zbirkama Muzeja savremene umetnosti i Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu je značajna. Te dve kolekcije se donekle razlikuju po tome što MSU u Beogradu ima kolekciju jugoslovenske konceptualne umetnosti stvarane od 1970. do danas, a MSUV ima pretežno kolekciju vojvođanskih neoavangardi i vojvođanske umetnosti.
Kako ste Vi gradili Vašu kolekciju konceptualne umetnosti?
Reč je o vrlo netipičnoj kolekciji koja nije zasnovana na ulaganju kapitala u umetnost, već je to kolekcija u koju su utkani tragovi našeg života. Neke radove sam dobijao razmenom sa umetnicima, neke sam kupovao u inostranstvu po nestvarno niskim cenama, kao što je na primer rad grupe „Artlanguage” koji sam 1976. godine kupio u Londonu za jednu funtu, a danas je njegova cena 4000 funti! Nekada su i na izložbama konceptualne umetnosti radovi deljeni besplatno, jer suština konceptualne umetnosti je, između ostalog, i demokratizacija umetničkog dela.
Kako je koncipirana Vaša knjiga „Konceptualna umetnost”?
Ovo delo je, zapravo, proširena doktorska studija i vezuje se za moju prethodnu knjigu koja govori o istoriji konceptualne umetnosti u Britaniji, Americi i na prostoru bivše Jugoslavije. Sada je knjiga proširena u delovima koji su posvećeni predistoriji konceptualne umetnosti, a pridodat je i deo o postkonceptualnoj umetnosti posle 1980. do danas, koji se tiče konceptualne umetnosti u istočnoj Evropi – takozvana umetnost poznog socijalizma. Na samom početku govorim o internacionalnim konceptualnim umetnicama kao što su: Katalin Ladik, Bogdanka Poznanović, Sanja Iveković, Vlasta Delimir i istoričarka umetnosti Biljana Tomić. Žene umetnice promenile su danas perspektivu pogleda na konceptualnu umetnost koja, dakle, nije više umetnost belca, muškarca analitičara, već se posmatra kroz skup kritičkih estetskih praksi za koje je feministički pokret bio veoma važan.
Marija Đorđević
[objavljeno: 02.04.2008]
