Izvor: Politika, 01.Feb.2010, 23:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izložba u Titovom bunkeru
Sklonište u Konjicu, za čiju je izgradnju izdvojeno više od četiri miliona dolara da bi Broz i još 350 ljudi bili bezbedni, postaje mesto za umetnost
Specijalno za Politiku
Rim – Bunker ARK – atomska ratna komanda(vojni naziv „D-O”), koji je, nedaleko od Konjica, u unutrašnjosti brda, u podnožju planine Zlatar,podigla bivša JNA na površini od 6.500 kvadratnih metara, biće na proleće sledeće godine pretvoren u specifičan izložbeni >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prostor u kome će biti održan Međunarodni bijenale savremene umetnosti pod nazivom „D-O ARK Underground”. Smešten na dubini od 280 metara ispod zemlje, bunker je sagrađensa namerom da, u slučaju (atomskog) rata, funkcioniše kao centar vojnih operacija (sklonište za Štab vrhovne komande) i sklonište za predsednika Tita, njegovu porodicu i najbliže saradnike. Ovaj objekat, koji podseća na lavirint, sa više od stotinu prostorija i potpuno sačuvanim inventarom (sastoji se od brojnih rezidencijalnih prostora, sala za konferencije, kancelarija i „predsedničkog bloka”), bio je predviđen da obezbedi nesmetan život 350 ljudi tokom šest meseci. Do 90-ih godina izgradnja (koja je trajala od 1953.do 1979.i za koju je investirano 4,6 milijardi američkih dolara) i postojanje ovog bunkerabila je najstrože čuvana vojna tajna.
Izborommesta, sa prostorom koji je u potpunosti sačuvao sve znake i simbole bivšeg sistema, projekat Bijenala, koji je već stekao pravo da se koristi znakom CECEL (Council of Europe Cultural Event)izlazi iz okvira standardne međunarodne manifestacije. Projekat dolazi iz Bosne i Hercegovine, a Savet Evrope ga je proglasio kulturnim događajem Evrope 2009/2010. U finansiranje projekta uključio se i Unesko.
Bijenale u Titovom skloništu sastojaće se od predavanja, izložbi, okruglih stolova, performansa i biće mesto susreta brojnih stranih i domaćih umetnika, kustosa, teoretičara umetnosti, a u samu organizaciju do sada su se uključile brojne institucije iz BiH i šire: Umjetnička galerija BiH, Muzej savremene umetnosti Republike Srpske, sarajevski Kolegijum artistikum Muzej suvremene umjetnosti Istra i Centar za kulturnu dekontaminaciju iz Beograda, a pokretač ideje je Udruženje za promociju vizuelnih umjetnosti „Kult Zona”. Selektorimanifestacije su Branislav Dimitrijević, istoričar umetnostiiz Srbije, Petar Ćuković, istoričar umetnosti izCrne Gore,i Jusuf Hadžifejzović, umetnik iz Bosne i Hercegovine.
Na Bijenalu će učestvovati regionalni kao i priznati svetski umetnici koji će, realizujući svoja delau prostoru, imati priliku da reaguju i ostavelične komentare na istoriju koju ovaj prostor simbolizuje: na jednoj strani to je zemlja, razrušena, spaljena i ekonomski uništena, a na drugoj strani tu je ARK – Atomska ratna komanda, sačuvana u potpunosti, stvorena da preživi sve.
Edin-Edo Hozić, bosanskohercegovačkiumetnik i jedan od inicijatora Bijenala, pojašnjava: „Zamislili smo da umetnik koji učestvuje na bijenalu,na licu mesta stvara delo koje funkcioniše samo u tom prostoru. Posle tri ili četiri bijenala mi dobijamo muzej, a objekt bunkera ostaje netaknut. Svi učesnici moraće da buduoprezni prema enterijeru.Na taj način postigli bismo da ljudi u BiH koji baš mnogo i ne znaju o modernoj umetnosti dođu, vide sklonište i usput se upoznaju sa umetnicima i njihovim delima”.
Prvi evropski partner biće istraživački centar rimskog univerziteta – Muzej laboratorija savremene umetnosti (MLAC). Simoneta Luks, direktorka ovog muzeja i redovna profesorka istorije savremene umetnosti na rimskom univerzitetu„Sapienca”, koja je prošlog decembra, prilikomsvečane inauguracije, posetila bunker, smatra da je „ovaj projekat, koji se predstavlja sa internacionalističkom, demokratskom i konstruktivnom ambicijom, u stanjuda valorizuje međudržavnu povezanost bivših jugoslovenskih republika. Prijateljske veze i intelektualna razmena nisu nikada prekinute, čak ni u periodu napada i pod stvarnim, medijskim i retoričkim bombama usmerenim ka razaranju osnova ljudskih univerzalnih vrednosti”.Iakopoziv bosanskohercegovačkihintelektualacaza sada jošnije dobio odgovarajući eho u svim bivšim jugoslovenskim federalnim jedinicama, Luksova ističe da je i izbor „komesara”simboličan u smislu. Po njenim rečima, toje način da se, pod zastavom savremene umetnosti, ponovo stvoristara balkanska federacija.
Snežana Simić
------------------------------------------------
Jusuf Hadžifejzović: Na ideju sam došao posle TV emisije
Na ideju da se u Titovom bunkeru u Konjicu napravi originalna izložba došao sam ja, nakon što sam video taj prostor u jednoj TV emisiji. Pravim instalacije i depoe i mislio sam prvo da tu izlažem sam, ali kada sam shvatio da je reč o 6.500 metara kvadratnih, koji se nalaze na oko 250 metara ispod zemlje, onda mi je bilo jasno da je to najoriginalniji prostor koji nam je od boga ostao. Tito ga je napravio ali nikad nije ušao u njega. Tamo su sačuvane sve sobe, Titova, za generale i sve je u najboljem stanju. Učestvovaću u biranju umetnika koji će ovde izlagati početkom proleća 2011. i mogu da kažem da u bunkeru može da se predstavi oko stotinak umetnika iz sveta. Sam prostor će u stvari izabrati umetnike. Zasad nemamo novac za ovaj projekat, izvesnu svotu dobili smo od Uneska, ali je on potrošen na simpozijum održan u decembru. Sada smo aplicirali kod evropskih fondova i Savet Evrope je naš projekat proglasio najboljim. Deo malih troškova finansiraće ministarstva kulture BiH i Srbije, za sve ostalo je potrebna prilična svota novca.
B. L.
-------------------------------------------------------------
Goranka Matić: Faksovi i jogi dušeci
„Prostor deluje nadrealno i pomalo zastrašujuće u svojoj ogromnosti”, kaže umetnički fotograf Goranka Matić koja je nedavno posetila bunker u Konjicu.
– Kada uđete u ovaj podzemni svet, takozvani bunker, sačinjen od kilometarskih hodnika, steknete utisak impresivnosti, i u isti mah se zapitate kako je čitav prostor, i posle blizu četrdeset godina, tako dobro očuvan. Zanimljivo je to što sve liči i na muzej stare, prevaziđene tehnike, a što je u svoje vreme bio svojevrsni tehnološki hit. Tu su različiti teleprinteri, faksovi, ventilatori, sve to i dalje stoji u ovom bunkeru zajedno sa jogi ležajevima i starim crvenim i narandžastim telefonima. Sve je tu, od Titove sobe, do kabineta Generalštaba, očuvano u stanju u kojem je bilo kada je završeno. Mogu sebi da dočaram i klaustrofobičnu situaciju mogućeg atomskog udara, u prostoru u kojem je smešteno više od tri stotine ljudi, koji u njemu mogu da borave i šest meseci – kaže Goranka Matić, dodajući:
– Malo je ljudi znalo za ovaj objekat, sve do građanskih ratova na ovom prostoru. Namena bunkera bila je prvobitno zaštita od atomskog udara, u vreme sukoba bile su osposobljene samo bolnica i kuhinja, a preostali deo skloništa ostao je kako je i ranije izgledao – sa jedne strane zastrašujuće, kao dobro čuvana, zamaskirana, tajna, sa druge kao teren pogodan za uzbudljivi safari. Činjenica je da sama mogućnost da još više ljudi uđe u ovaj bunker, stvara šanse za uspeh budućeg bijenala, smatra Goranka Matić, napominjući da u ovom trenutku ljude interesuje prevashodno da osete tu atmosferu atomskog skloništa, koje će umetnici verovatno i prilagoditi svojim radovima i temi. Ljudska znatiželja je glavni faktor za autore, kao i za publiku – ističe naša sagovornica.
M. V.
[objavljeno: 02/02/2010]
