Izvor: RTS, 07.Maj.2017, 12:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izložba o srpskom sanitetu u Velikom ratu
U šabačkom Narodnom muzeju otvorena je izložba "Srpski sanitet 1914 - 1918", delo tročlanog autorskog tima. Postavka je posvećena hrabrosti i humanosti svih onih koji su u Velikom ratu, u teškim uslovima, bez dovoljno opreme i materijala, lečili ranjene i bolesne.
Takozvano "Srpsko bure" koristilo se za sterilizaciju, dezinfekciju i dezinsekciju odeće. Iprovizovani parni aparat u Velikom ratu, spasao >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je mnoge vojnike od tifusa. Jedan od prvih lekara u srpskom sanitetu bio je Avram Vinaver koji je u to vreme sa porodicom živeo u Šapcu.
"Bio je upravnik čuvene valjevske bolnice. 1915. on se zajedno sa srpskim sanitetom i srpskom vojskom povlači ka jugu, u Đevđeliji formira bolnicu ali na žalost, kao i mnogi drugi, on podleže zarazi koja je u tom trenutku harala Srbijom, umire u Đevđeliji i po sopstvenoj želji je sahranjen u zajedničkoj grobnici sa srpskim vojnicima", kaže Branislav Stanković iz Narodnog muzeja u Šapcu.
Osnivanjem prve poljske hirurške bolnice, u Dragomancima, u neposrednoj blizini solunskog fronta, dr Mihailo Petrović, spasao je živote mnogih vojnika. Izložba o srpskom sanitetu, posvećena je dobrovoljcima koji su lečili vojnike ali i hrabrim, običnim ljudima koji su ranjenike nosili između dve puške.
"Ona je zahtevala jedan prilično veliki istraživački rad jer smo hteli da prikažemo ljudima niz fotografija koje nikada nisu prikazane kao i predmete koji su bili vezani upravo za te "Male ljude", kaže Mirko Pekovič iz Vojnog muzeja u Beogradu.
Lični predmeti lekara, replike poljskog sanitetskog kreveta, zavojišta na Krfu, modeli nosila, ali i priča o hrabrosti i humanosti koja se ne sme zaboraviti, deo su projekta čiji su autori dobili najprestižniju nagradu Muzejskog društva Srbije.
"Mi smo u Narodnom muzeju u Šapcu, našli ne samo dobre saradnike, već i prijatelje, a kada radite sa prijateljima, onda su ideje mnogo lepše i mnogo lakše sarađujete i nalazite razne nove motive za saradnju", kaže Gordana Bulović iz Muzeja grada Novog Sada.
U nedostatku adekvatne opreme, pored hrabrosti, dolazile su do izražaja i majstorske veštine i snalažljivost našeg naroda. U Velikom ratu, volovskim kolima sa prve linije fronta prevozili su ranjenike, pravili su udlage za fiksiranje, poljske krevete pretvarali u nosila, a benzinske kante u peći i čunkove.
