Izvor: Glas javnosti, Tanjug, 22.Feb.2011, 07:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izložba o Karavađu buntovniku
RIM - Četiri veka nakon smrti, Mikelanđelo Merizi, poznatiji kao Karavađo (1571-1610), ima status superzvezde među starim majstorima slikarstva. Njegova dela dramatičnog naboja i sirovog realizma lako komuniciraju sa današnjom publikom.
Ovaj velikan baroknog slikarstva poznat je i po veoma burnoj biografiji pa je ovih dana u Rimu otvorena izložba na kojoj su prikazani izvodi iz njegovog pozamašnog policijskog dosijea koji bi šokirao i najneobuzdaniju rok zvezdu današnjice. >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti <<
Dokumenta izložena u Državnom arhivu otkrivaju svakodnevni život slavnog slikara, njegova prijateljstva ali i njegovu sklonost ka nasilničkom ponašanju zbog kojeg je na kraju bio prinuđen da pobegne iz Rima.
Posetioci mogu da vide policijske izveštaje, sudske naloge i presude koji Karavađa opisuju kao brutalnog i neobuzdanog čoveka koji je izlazio naoružan do zuba - uvek je sa sobom nosio bodež i mač, a ne retko i pištolj. Nabusito je govorio da uživa zaštitu visokih crkvenih vlasti po čijim je narudžbinama naslikao neka od svojih najpoznatijih dela.
Dokumenta svedoče da je cesto imao posla s policijom. Jednom prilikom je u jednoj krčmi, u naletu besa bacio tanjir vrelog povrća u lice kelnera, a drugi put je štapom prebio čoveka i mačem mu rastrgao odeću. Dokumentovan je i slučaj kada ga je gazdarica tužila zbog toga što je probio rupu na plafonu svoje sobe kako bi njegove ogromne slike mogle da stanu. Karavađo joj je iz osvete kamenicama razneo sve prozore na kući.
Svi ti događaji detaljno su dokumentovani na požutelim pergamentima čije dešifrovanje za laike može biti teško, ali koji za stručnjake predstavljaju dragoceni izvor informacija.
Među izloženim dokumentima je i onaj koji govori o najozbiljnijem Karavađovom izgredu kada je u maju 1606. tokom jedne kavge, sličnoj današnjim okršajima uličnih bandi, smrtno ranio izvesnog Ranučija Tomasonija.
Prema sudskom izveštaju, izloženom u Državnom arhivu, svađa je izbila ne zbog žene, kako su kasnije sugerisali mnogi slikarevi biografi, već zbog kockarskog duga.
Karavađo je nakon tog događaja, zbog kojeg ga je papa Pavle V osudio na smrt, pobegao iz Rima na Maltu, a potom na Siciliju gde je nastavio da radi.
Dokumenta otkrivaju, takođe, i način na koji je Karavađo umro u mestu Porto Erkole, nedaleko od Rima, u julu 1610. Čuveni slikar nije skončao život sam na pustoj plaži, bežeći od policije i poverioca, kako navode pojedini njegovi biografi, već u bolnici.
Imao je tek 38 godina i vraćao se za juga u Rim, uveren da će mu njegovi moćni prijatelji pomoći da dobije oprost za svoja nedela.
Kako prenosi BBC, dokumenta, koja su prethodno pomno restaurirana, pružaju istorijski kontekst Karavađovoj izložbi koja je prošlog leta priređena u Rimu i koja je izazvala ogromno interesovanje publike.
