Izvor: Studio B, 29.Jan.2015, 17:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izložba "Doors/Portali" Ivana Grlića
Otvaranje izložbe 2.februara u 20h. Na otvaranju izložbe biće upriličen koktel i mini koncert grupe Serbian JAZZ BRE! i džem sešn.
Ciklus fotografija "Doors" Ivana Grlića započet je u Aprilu 2013 godine. Fotografisana vrata su iz preko četrdeset mesta i gradova u Dalmaciji (Split, Dubrovnik, Primošten...) i ostrvima na Braču, Hvaru, Visu.
Vrata, koja inače označavaju ulaz u neki drugi svet, i ulazi kao takvi, simbolički su bili više nego primamljivi kao >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << inspiracija.
Kvalitet, tekstura drveta, metala i kamena čine svaka vrata unikatnim, dok paučina, rđa, ogrebotine, isprane boje i odvaljeni komadi, kao bore i znaci starenja daju patinu i govore o prolaznosti vremena. Većina je fotografisana iz amfasa i poluprofila, bas kao i ljudi. Poput portreta staraca, otkrivaju nam svoj karakter i način života.
Ornamenti, intarzije i ukrasi na vratima, kao nakit kod ljudi, daju dodatnu vrednost. Kolorit, perspektiva, simetrija i geometrija daju likovnost i gotovo apstraktni ugao gledanja na taj svakodnevni prizor.Tokom obilaženja ostrva i dalmatinskih naselja, Ivan Grlić primetio je karakteristike svakog mesta ali i to da su vrata, tj. portuni, u prošlim vremenima bila statusni simbol. Određena vrata traju više stotina godina, menjala su vlasnike i generacije, i načinom na koji su čuvana, bojena, ukrašavana... pričaju nam priče o nekim prošlim vremenima, svojim vlasnicima i njihovom društvenom statusu.
Izvod iz predgovora kataloga:
„Vrata su mesto prelaza između dva stanja, između poznatog i nepoznatog, između svetlosti i, možda, tmine, između bogatstva i bede. Pored formalno prepoznatljivog imaju i psihološko značenje. Označavaju prolaz i pozivaju da ga pređemo. To je poziv na putovanje prema nepoznatom. Kroz vrata su isterivani zli uticaji, dočekivani dobri, primani gosti, slate poruke...Katkad svojim izgledom, oblikom, bojom, ornamentikom, ukazuju i ko je iza njih. Na Grlićevim fotografijama je čitava šuma simbola.Ako pomnije istražimo kako je nastala svaka pojedinačna slika, uočićemo i vodeći kompozicioni princip: pravilnu geometriju. Šta više, tu često vlada geometrijska strogost, izražena pretežno kroz ravni i jedva gde-gde prekinuta ritmom senki ili ornamenata... ali se može reći da uglavnom nema dekomponovanih oblika. To je svakako uslovljeno osobinama prizora, ali i racionalnim pristupom autora. Izvesna školska strogost komponovanja - Ivan Grlić je tu majstor - još više ističe snagu prizora.Na kraju, istaknimo: Ovaj projekt je u neku ruku stilski kompaktan organizam, a u isto vreme je i mnoštvo fragmentarnih pojava, bogatih dinamikom, bojom, ornamentikom i, što da ne, simbolikom. To je u isto vreme i neka vrsta analitičke fotografije koja atomizuje segmente na pojedine celine, ali nam prenosi i jednu celovitu priču."
Goran Malić, istoričar i teoretičar fotografije
