Izvor: Blic, 03.Jan.2002, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izlaz iz porodične senke
Izlaz iz porodične senke
Gitarista Petar Jelić, već godinama član 'Yu grupe', uskoro izlazi iz 'porodične senke' prvim solo albumom koji bi trebalo da bude elektronski doprinos rokenrol tradiciji čiji je deo dosad bio.
Posle više godina saradnje i dve ploče sa 'Yu grupom', odlučili ste da se pojavite na tržištu sa solo albumom. Da li je pripadnost muzičkoj tradiciji porodice Jelić bila prepreka da to ranije uradite?
- Kad se rodiš u porodici >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koja je određena nekim poslom, kao moja muzikom, ili te privuče i ostaneš u tom zagrljaju, ili se jave nervoza i otpor. Dragi i Žika nikad me nisu 'gurali u rokenrol', ali sećam se porodičnih skupova na kojima sam jedva čekao da se pojave. Gledao sam kako se ponašaju, maksimalno upijao svaki pokret i reč. Od početka sam, međutim, bio samostalan. U sedmom osnovne sviram gitaru u hardmetal bendu 'Libertas'. Kad je Bata Kostić otišao iz 'Yu grupe', Raša Đelmaš 'vrši pritisak' na Dragog i Žiku: 'Dečko svira odlično, sve mu je jasno, izgleda odlično, vaše je dete, kulturno… Naše iskustvo i njegova energija i mladost idu zajedno!' Tako sam postao član grupe i uradio sa njima dve ploče.
Koji je, dakle, osnovni razlog za vaš samostalni album u trenutku kad ste zajednički realizovali novi album 'Yu grupe'?
- Jednostavno, moj i njihov smisao o načinu rada na probama, pravljenju muzike… u svemu se razlikuju. Počeo sam da programiram, međutim te ideje nisu naišle na razumevanje. Imali su ozbiljan otpor prema kompjuterski rađenoj muzici. Navikli su da rade na svoj način i neće ga menjati zbog mene. Kada sam video da ne mogu da naprave tehnološki skok, i iznerviran nekvalitetnom muzikom na tržištu i medijima, rešio sam da nijedan ton kompromisa ne bude na mom albumu, da nijedan ton ne napravim namenski kako bih bio prijemčiviji za mase. Počeo sam da radim sa ljudima iz svoje generacije: bubnjarom Igorom Maleševićem, basistom Vladom Samardžićem i Đoletom Miljkovićem. Miks je napravljen u studiju 'Skaj' Vlade Negovanovića.Kada počinje vaše interesovanje za kompjutere i elektronsku muziku?
- Pre četiri-pet godina shvatio sam da kompjuter postaje nezaobilazno sredstvo za rad, veliki saveznik ako ga koristiš na pravi način. Možeš da programiraš unapred sve dimenzije muzike koju komponuješ. Od mašte do realizacije veliki je put, a da li ćeš viziju zaista pretočiti u realnost, ne znaš pouzdano pre nego što okupiš u studiju muzičare i navežbaš ih. Kompjuterom napraviš sve za tri sata. Čuješ, isečeš, prepraviš, nema frke, nema uvežbavanja, kako upišeš ostaje. Ideja, međutim, i dalje egzistira samo u čoveku. Priča u vezi sa elektronskom muzikom funkcionisala je i ranije, ali 'Duran Duran' 'Depeche Mode'…ta slatkasta varijanta 'romantizma nuvo' zvučala mi je bezveze. Zezali smo se, kao, to samo 'sise' slušaju! M. Pavlović
