Izvor: Politika, 25.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izgubljeno u prevodu
Predstavljanje srpske literature u svetu prepušteno je entuzijazmu autora, prevodilaca i izdavača koji su za našu zemlju uradili više nego zvanični zastupnici države. Tim rečima je Gojko Božović, pesnik i vlasnik izdavačke kuće "Arhipelag", otpočeo juče u sali "Slobodan Selenić" Beogradskog sajma forum na temu "Koje nas knjige predstavljaju u svetu". O svojim iskustvima u ovoj problematici govorili su profesor srpske književnosti na Univerzitetu u Trstu Marija Mitrović, prevodilac >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na nemački jezik Mirjana Vitman, direktorka Kreativnog centra Ljiljana Marinković, i ilustrator i crtač iz Kanade Dušan Petričić.
Sagovornici foruma bili su saglasni u mišljenju da je glavni uzrok slabe prisutnosti naših pisaca na svetskom tržištu knjiga nepostojanje nacionalne institucije koja bi preuzela brigu o prevodima i promociji domaće literature. Iskustvo Marije Mitrović sa italijanskim izdavačima ukazuje da naša knjiga uglavnom dospeva u ruke malih tamošnjih izdavača, zbog čega je i nema u knjižarama.
- Osnivanje fondacije za prevođenje, kakva postoji u Hrvatskoj ili Sloveniji, doprinelo bi da se strani izdavači sami uvere u vrednost knjige. U Italiji je veliku pažnju privukla knjiga Sime Ćirkovića "Srbi u srednjem veku", što upućuje na interesovanje za teme o kojima ne govori savremena literatura - rekla je Mitrović.
Da zanimanje svetskih izdavača i čitalaca umnogome određuje politička situacija u zemlji pisca govori primer koji je navela Mirjana Vitman. Nemački agenti samoinicijativno su joj predložili za prevod knjigu "Lagum" Svetlane Velmar-Janković, no, odustali su onog trenutka kada su ratovi završeni i više nismo bili u žiži svetskih dešavanja.
Što se tiče nemačkih izdavača, situacija je drugačija nego u Italiji. - U Nemačkoj veliki izdavači objavljuju dela srpskih pisaca. Davida Albaharija zastupa vrlo ugledni izdavač i Albahari je miljenik kritike, ali ne i publike kojoj su njegova dela teška za razumevanje - objasnila je Vitman. Ona je kao grešku ovdašnjih izdavača navela prevode na engleski koji su neretko loši i, samim tim, čine kontra uslugu piscima.
Izdavački poduhvati "Kreativnog centra" na polju dečje literature pokazuju da imamo šta da ponudimo velikim izdavačima.
- Bez ikakve pomoći države, mi smo izabrali dela sa specifičnim srpskim humorom, dela koja još nisu komercijalizovana kao u svetu, i rezultat je da sada imamo 40 naslova koji se objavljuju kod mnogih izdavača. Ipak, smatram da bez prevoda na engleski jezik ne bismo imali nikakvu šansu, rekla je Ljiljana Marinković.
U udaljenoj Kanadi, kojoj je evropska kulturna tradicija dobrim delom strana, srpska literatura slabo je plasirana. To je mišljenje Dušana Petričića koji je, tokom 14 godina života u Kanadi, više puta bezuspešno pokušavao da zainteresuje njihove izdavače za našu knjigu.
- Ove godine sam, u sjajnom prevodu, odabrao priče Duška Radovića i ponudio dvojici izdavača u Torontu. Oba odgovora bila su negativna i nisam iznenađen. Kanađani imaju drugačiji pristup u obraćanju deci. To je didaktika "prstom u oko", protiv koje se Radović borio pre četiri decenije - smatra Petričić. I on se slaže, na osnovu sopstvenog iskustva, da je politička aktuelnost važan reper koji odlučuje hoće li neka sredina biti otvorena za drugu ili ne.
[objavljeno: ]
.jpg)
