Izvor: Politika, 25.Mar.2011, 23:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izgubljeni u kulturnom vrtu
Kultura je zapostavljena u medijima, pomešana sa zabavom i jevtinim spektaklom, u novinama, „gurnuta” na strane blizu umrlica – čulo se na skupu „Kulturna politika i mediji” održanom u Prištini
Jeton Neziraj napisao je posle rata dramu u kojoj je Albanac žrtva rata, ali ga je prema scenariju ubio Albanac. Publika se pobunila i zahtevala da Albanca ubija Srbin. Jeton Neziraj prepravio je scenario, ali ubica nije bio Srbin nego „stranac”... Drama je ponovo izvođena >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sa drugačijim scenarijem.
Ovo je ispričao Halil Matoši, glavni i odgovorni urednik prištinskog lista „Koha ditore” na konferenciji „Kulturna politika i mediji” koja je proteklog vikenda održana u Prištini.
Konferenciji su, u organizaciji Balkanske istraživačke mreže (BIRN), prisustvovali predstavnici medija i kulturnih institucija iz Srbije, Federacije BiH, Republike Srpske, Makedonije, sa Kosova i iz Albanije.
Okupili smo se da razmenimo iskustva o stanju u kulturi u zemljama iz kojih dolazimo, o tretmanu kulture u medijima, o odnosu kulturnih institucija prema medijima i obratno, o kulturnoj politici...
Priča o korigovanoj drami sa početka ovog teksta je priča o neumoljivoj ksenofobiji kojom je, kako je rekao Matoši, zahvaćeno stanovništvo na Kosovu a koja proizvodi nacionalni kič. Svako protivljenje takvom stanju označava se kao prosrpsko. Matoši je citirao Danila Kiša kada je kao mlad govorio o tome da je epoha televizije masovne programe prilagodila formiranju javnog mnjenja.
„Javna televizija i mediji na Kosovu ’očišćeni’ su od ljudi koji kritikuju etno-nacionalni kič i ksenofobiju. Moramo se potruditi da ne postanemo žrtve sopstvenih strahova”, rekao je Matoši i naglasio da većina građana Kosova, iako su najveći ljubitelji pozorišta, ne može da dođe na Bitef.
Učesnici skupa bili su uglavnom saglasni u oceni da kulturna politika u njihovim zemljama ne postoji, da je kultura zapostavljena u medijima, pomešana sa zabavom i jevtinim spektaklom, u novinama, „gurnuta” na strane blizu umrlica, kako je to primetio Lutfi Derviši, predavač žurnalistike na Univerzitetu u Tirani i direktor Transparency International u Tirani.
„Lenji smo”, rekao je Derviši govoreći o odnosu novinara kulturnih rubrika prema svom poslu i dodao:
„Želimo da nam neko kuva, makar dopola, a ne da kuvamo sami. Vest i događaj bi trebalo da tretiramo kao izazov, a ne da imamo copy-paste novinarstvo. Pitam se da li novinari rade za te novine ili su samo zaposleni u svojim organizacijama. Ponekad izgledamo kao astrolozi na Konstantinopolju koji su gledali u zvezde, dok je grad goreo...”, rekao je Derviši, i osvrnuo se na potrebu da se održi kulturna nezavisnost. On je takođe ironično primetio da je za frizersku obuku danas potrebno više vremena nego za posao u medijima.
Admirina Peci, urednica kulture u „Gazete šiptare” iz Tirane govorila je o problemima nedostatka kadra u kulturnom novinarstvu, pa u novinama u kojima je urednik ima dva novinara za dve strane kulture i dodatak od šest strana. Uglavnom pišu specijalisti, spoljni saradnici. Aneta Bubevska, novinarka jedne od najgledanijih skopskih televizija A1, sa žaljenjem je konstatovala da se na toj televiziji pet, šest emisija iz kulture tokom 90-ih godina prošlog veka svelo na jednominutne priloge u vestima kao i da Nacionalna televizija plasira samo događaje i projekte vezane za Ministarstvo kulture.
Naspram medija, predstavnici kulturnih institucija govorili su o paralelnim problemima, pa je direktor „Dokufesta” iz Prizrena Aliriza Arenilu, uz napomenu „da smo se izgubili u sopstvenim vrtovima”, rekao da nedostaju fondovi za razvoj kulturne politike i pomoć institucija. Elma Tataragić, scenaristkinja i producentkinja Sarajevskog filmskog festivala, primetila je da je kulturna politika nemanje kulturne politike i da u medijima postoji pasivan odnos prema sadržajima koji se nude. „Nije dovoljno da imamo 50.000 izveštača sa Sarajevskog filmskog festivala, nego je potrebno da se oni bave i pitanjima koje taj festival pokreće, a koja se tiču šireg društvenog konteksta”. Jelena Knežević, izvršna direktorka Bitefa, naglasila je da ovaj festival ima specifičnu podršku u kulturnoj diplomatiji i da ovu pozorišnu manifestaciju od filmskih festivala razlikuje to što nema sponzore.
Kao predstavnica lista „Politika”, vaša reporterka istakla je činjenicu da je u našem listu kulturi tradicionalno posvećen širok prostor, da se ne nalazi blizu umrlica, kao i da nas nije zahvatio talas mešanja kulture i zabave.
Na pitanje da li je prošle godine u ovo vreme smrt Ksenije Pajčin zasenila važne kulturne događaje, odgovor je bio da je taj događaj u „Politici” plasiran na stranicama crne hronike.
Pozitivne vibracije poslao je u okviru svog izlaganja filmski reditelj Jasmin Duraković iz Sarajeva, rekavši da se subotom u sarajevskom Merkatoru traže „Politika” zbog Kulturnog dodatka, kao i zagrebački „Jutarnji list”.
Konferencija „Kultura u medijima”, kao deo projekta Balkanske inicijative za kulturnu kooperaciju, obuhvatila je i trening mladih novinara iz Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine i Albanije koji su izabrani na konkursu za učešće u produkciji analitičkih tekstova u oblasti kulturnih politika i kulture u regionu.
Marija Đorđević
objavljeno: 26.03.2011.
