Izvor: Politika, 24.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izgubljena mladost
O filmovima u konkurenciji za nagrade i o dobrom prijemu Novkovićevog filma "Sutra ujutru"
Od našeg specijalnog izveštača
SOLUN, 23. novembra – Na 47. Solunski festival film Olega Novkovića "Sutra ujutru", prema scenariju Milene Marković, stigao je odmah posle trijumfa na festivalu u nemačkom gradu Kotbusu gde su mu pripale čak tri nagrade: festivalski Gran pri, nagrada međunarodnih kritičara i prva nagrada publike koja podrazumeva obezbeđenu distribuciju filma >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Nemačkoj.
Ova činjenica predočena je i solunskoj publici koja je na obe dosadašnje projekcije našeg filma ispunila veliku salu "Stavros Tones" (rezervisana za program "Balkanski pregled") do poslednjeg mesta. Gromke aplauze filmu nije mogao da čuje niko od njegovih autora i protagonista jer do Soluna nisu stigli. Šteta, jer su uobičajeni razgovori publike sa autorima filma posle projekcija često i neki od najuzbudljivijih festivalskih trenutaka. Publici je povereno glasanje za vrednu nagradu za najbolji film u programu "Balkanski pregled", i ona taj posao prilježno i odgovorno obavlja pa samim tim očekuje i prisustvo autora, glumaca ili producenata. Kako sada stvari stoje, po broju glasova (3.890) "Sutra ujutru" zauzima drugo mesto na listi . Sa desetak poena više na prvom mestu je "Ratno dete" Kristijana Vagnera sa Labinom Mitevskom u glavnoj ulozi u priči o mladoj Bosanki koja je saznala da je njena ćerka preživela rat i da živi u Nemačkoj pod drugim imenom i bez uspomena na pravu majku. No, glasanju još nije kraj. Ima još filmova koje treba videti, među njima i "Karaula" Rajka Grlića, i još puno glasačkih listića koje treba popuniti i ubaciti u glasačke kutije, o čemu ponekad i preozbiljno brinu mlade festivalske volonterke.
Od filmova u konkurenciji za nagradu "Zlatni Aleksandar" i 37.000 evra, do sada su se izdvojila četiri. Najbolji utisak u celini ostavio je kanadski debitantski film "Point" (u smislu – srž stvari, prim. aut.) Džošue Dorseja, koji doduše nije ponudio posve originalnu temu, ali je na planu građenja atmosfere filma i mozaičkog građenja međusobnih veza likova postigao visoke domete. Ovo je priča o životu tinejdžera (ansambl odličnih naturščika) sa pogrešne strane pruge, u sirotinjskom, multikulturalnom kvartu jednog kanadskog grada, zvuk i slika krika današnje omladine bez kvalitetnih uzora i bez vrednosti koje valja slediti. Način na koji oni doživljavaju svet i reaguju na njega, već je delimično viđen i apsolviran u filmovima Lerija Klarka međutim, Džošui Dorseju polazi za rukom da u već poznato unese znatnu dozu svežine i funkcionalne dinamike.
Dobre ocene zaslužuje i drugi celovečernji igrani film meksičkog reditelja Herarda Naranja. Njegov "Drama/ Meks" je prilično čvrsta priča o tri istovremeno i srećna i bolna ljudska odnosa koja se razvijaju u jednoj noći, u nekada luksuznom a sada oronulom Akapulku, koji je poslužio Naranjou kao okvir za gorko-slatku dramu. Kao zanimljiv pokazao se i debitantski film "Dan noć, dan noć" Julije Laktev, ruske imigrantkinje u SAD, o devojci koja se sprema da izvede samoubilački akt na Tajm skveru. Autorki je pošlo za rukom da, konfrontirajući vizuelni minimalizam mimike teroristkinjinog lica i zvuke buke i živosti grada, postigne zavidnu napetost filma, ujedno ne objašnjavajući ni etičko poreklo, ni ideale ili verovanja glavne junakinje.
Vredan pažnje je i islandsko-danski film "Krv nije voda" Arnija Olafura Asgirsona, crnohumorna demontaža dobrostojeće mlade porodice i porodičnih odnosa, inicirana slučajnim saznanjem glavnog junaka da krvna grupa njegovog sina nije podudarna njegovoj. Sve što posle proizilazi u filmu, i tuga i smeh, posledica su Asgirsonovog poigravanja sa neznanjem i predrasudama filmskog junaka. Na ovaj i ovakav film, publika u centralnoj dvorani Olimpion, najbolje je reagovala.
Dubravka Lakić
[objavljeno: 24.11.2006.]
