Izvor: Danas, 27.Maj.2015, 09:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izdavački raritet u evropskim razmerama
Beograd - Stvaralaštvo poljske književne avangarde nastalo u periodu od 1917. do 1939. godine dobilo je dve obimne i bogato dokumentovane knjige u izdanju Službenog glasnika. Dok je prva, objavljena 2011, bila posvećena programima i manifestima pojedinih pravaca i grupa (ekspresionizam, formizam, sferizam, futurizam, Krakovska avangarda, Žagari, četvoropreg, artes, jidiš avangarda), drugi tom, koji je takođe priredila najpriznatija polonistkinja kod nas, Biserka Rajčić, okupio je na >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << jedom mestu poeziju, prozu i drame predstavnika pomenutih "izama". Oba izdanja plod su višedecenijskog istraživanja poljske literature 20. veka Rajčićeve, koja je, prema rečima urednika izdanja Gojka Tešića, "institucija prezentovanja poljske književnosti u Srbiji i prostoru cele bivše Jugoslavije".
On je na jučerašnjoj konferenciji za novinare istakao da su ove dve knjige izdavački raritet u evropskim razmerama.
- Ovakve antologije ne postoje čak ni u poljskoj literaturi koja vodi računa o svojoj književnoj prošlosti. Prvi tom je imao čak promociju i u Varšavi, a Poljaci su priznali da su avangardu kao celinu doživeli tek preko ove antologije - kazao je Tešić dodavši da će se u skorije vreme u izdanju Službenog glasnika u knjižarama pojaviti i dve knjige posvećene avangardi španskog govornog područja.
Iako su obe knjige vrlo obimne i sadrže - prva 80 tekstova (programa, manifesta protesta, polemika...) i brojne fotografije i ilustracije, a druga dela (poezija, proza, dramske tekstove) 75 autora, prema rečima Biserke Rajčić, falilo je još nekih 200-300 strana kako bi u njih stalo sve ono što je ona do sada prevela, a što je važno za ovaj period.
Poljska avangarda ne samo da ne zaostaje za svetskom avangardom već joj u mnogo čemu prethodi. Kako kaže Rajčić, imala je veliki uticaj na književnost druge polovine 20. veka u ovoj državi, ali i van njenih granica, budući da između 15 i 20 miliona Poljaka živi izvan Poljske.
- Dovoljno je pomenuti Stanjislava Ignacija Vitkjeviča koji se smatra pretečom teatra apsurda, a koji je je već sredinom 20-ih godina 19. veka prestao da piše drame i posvetio se poeziji i filozofiji. Poljska avangarda imala je veoma značajan odjek zahvaljujući književnim časopisima u Parizu a gde su pisci mogli da objavljuju svoja dela u periodu socrealizma, kada to nisu mogli da čine u svojoj domovini - objasnila je Rajčić.
Ona je pojasnila da je u Poljskoj, kao i u drugim zemljama u tom periodu, postojalo nekoliko književnih pravaca i grupa koje su bili zatvorene i koje su delovale u jako kratkom periodu. Njihovi centri vezani su za nekoliko gradova, poput Varšave i Krakova, i bili su okrenuti kako Parizu, centru svetske avangardne umetnosti, tako i ruskoj književnosti, budući da je veći deo autora studirao u toj zemlji. Kuriozitet je i što veliki deo stvaralaca čine Jevreji koji u tom periodu po prvi put pokazuju svoju umetničku sposobnost.
- Većina njih bila je asimilovana u 19. veku i pisali su na poljskom, ali neki od njih su po prvi put stvarali na svom jeziku - naglasila je Rajčić.
"Poljska književna avangarda - Poezija, proza, drama - 1917-1939" podseća da je fenomen poljske književnosti svakog perioda, ne samo avangarde, poezija, ali i da je međuratna literatura važan uticaj ostavila i u prozi, a posebno drami. Pored ovih tekstova, knjiga sadrži i sažetu istoriju ovog perioda iz pera Biserke Rajčić.
