Izvor: Blic, 27.Sep.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izbora i igara
Izbora i igara
Odem ja sa svojom femili prošle nedelje na glasanje. Ko velim, red je da Wiesbaden dobije dostojnog gradonačelnika, a mi, kao savesni gradjani, ne propuštamo izbore, bilo za šta da se glasa.. Kad tamo, na biračkom mestu, ni jednog jedinog glasača. Vidim ja da se komisija uzmuvala, da im se lica razvlače u osmeh i shvatim, sa smo moja femili i ja učinili nešto veliko i lepo – za komisiju. Ljudi drežde ceo dan i da kojim slučajem nismo naišli, možda >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bi neko i dremnuo od dosdade. Ovako, svi skočiše na noge da nas dočekaju, kako i dolikuje. Samo što se nismo izljubili. Da je kojim slučajem bilo moguće, pečeno jagnje bi doneli, ili bi nas odveli do prvog restorana. Poručili bi oni i živu muziku da nam svira na uvce, nosili bi nas s kraja na kraj Wiesbadena da nas zabave…uradili bi oni sve za nas, samo da pokažu koliko im je drago što nekom u ovom našem lepom gradu. nije baš svejedno ko će da zasedne u onu kožnu fotelju u Novom Starom dvoru, narednih pet godina.
Dan kasnije, kad su članovi komisije sabrali šta smo oduzeli i oduzeli šta smo sabrali, pa sve to pomnožili i podelili sa članovima drugih izbornih komisija, skapiram ja da smo mi koji smo zaokruživali od jedan do sto i nazad, u velikoj manjini. Sedamdeset posto Wiesbadjena sedelo je zadovoljno kod svojih kuća, gledajući na TV-u fudbalske i druge utakmice. Toliko im je dobro, da im je svejedno ko će u Dvor. Moja femili i ja ( i onih trideset posto mučenika ), očigledno nemamo pametnija posla, pa smo dobro izribali kažiprst i na desnoj i na levoj ruci – za sledeću nedelju. Samo da nam je izbora, eto nama radosti.
