Izvor: S media, 09.Avg.2009, 11:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izabrao sam Veneciju za premijeru
Reditelj Goran Paskaljević izjavio je danas da je srećan što je festival u Veneciji izabrao za svoj program njegov film "Medeni mesec", ali da je i on izabrao Veneciju za svoju premijeru.
"Za mene je to festival koji je najviše po ljudskoj meri, računajuću tri najveća - Kan, Veneciju i Berlin, uz Toronto koji je najvažniji za američko tržište", rekao je Paskaljević, dodajući da voli i Karlove Vari i neke druge festivale, ali da oni ipak imaju znatno manji odjek u >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << svetu.
"Smatrao sam da bi bilo idealno da svetska premijera bude u Veneciji", rekao je Paskaljević u intervjuu Tanjugu, napomenuvši da je ovaj film delimično sniman u južnoj Italiji.
"Naravno, morala je i Venecija mene da izabere. Mada mi je to peti film koji će igrati na tom festivalu, a imao sam i četiri u Kanu i dva u Berlinu - nema milosti, uvek počinjete ispočetka, morate da pošaljete film da ga vide kao da polažete neki ispit", rekao je Paskaljević.
Film im se dopao i želja mi se ispunila. Veoma sam srećan što će baš u Veneciji biti premijera, istakao je Paskaljević.
"Medeni mesec" će u Veneciji biti prikazan 5. septembra, a ubrzo zatim i u Torontu.
"To je četvrti moj film koji oni stavljaju u selekciju 'Velikani filma' što mi posebno laska, a pritom daje šansu za prodaju u celom svetu", rekao je on i podsetio da je njegov film "Bure baruta" iz Toronta otišao na američko tržište i igrao u čak 200 bioskopa.
Novi film je svojevrsni pionirski poduhvat kao prva koprodukcija u istoriji kinematografije izmedju Albanije i Srbije.
"Pre tri godine sam prvi put bio u Albaniji. Pozvali su me na prvi festival u Tirani na kojem su prikazali "Bure baruta", "San zimske noći" i "Optimiste", što je neka vrsta moje srpske trilogije".
"Otišao sam kao i svi Srbi s predrasudama, koje sam ubrzo razbio. Publika je bila sjajna, postavljala je mnoga pitanja, ali nikada maliciozna, ništa o Kosovu nisu pitali. Znali su da svaki Srbin ima stav da je Kosovo deo Srbije i da ni ja ništa drugačije ne mogu da odgovorim", naglasio je Paskaljević.
"Sreo sam dosta intelektualaca i ljudi oko filma koji misle slično kao ja, van svih nacionalističkih floskula. I tako, uz razgovor i malo rakije, došli smo na ideju o koprodukciji", izjavio je on.
Paskaljević je odmah napravio sinopsis i sa albanskim scenaristom Gecom Permetijem počeo rad na scenariju.
"Posle godinu i po dana ohrabrenje je stiglo od Nacionalnog filmskog centra Albanije, koji je dodelio znatna sredstva. Bilo je malo protesta na Kosovu jer njihovi projekti nisu prošli. Odmah iza toga je odgovorilo i naše Ministarstvo kulture, onda su ušli i Italijani i tako se film sklopio”, kazao je on.
Novi film autor najavljuje kao "neku vrstu triptiha" - tu su albanska i srpska priča o dva mlada para koji žive u uslovima koji im nisu naklonjeni i žele da odu u zapadnu Evropu i treća priča koja ih zatiče pred vratima Evrope.
"Mladi Albanci idu brodom u Italiju, sa urednim vizama, a srpski par ide po pozivu u Beč, preko Budimpešte. Kroz njihove sudbine shvatamo da ih ta Evropa ne čeka raširenih ruku", rekao je Paskaljević.
On je izjavio da "film ima političko značenje, ali ne ono na koje se obično pomisli kada se pomene albansko-srpska koprodukcija".
"Svi misle da će to da bude nešto o Kosovu, neko pljuvanje po jednoj ili drugoj naciji. Medjutim, ovaj film govori o odnosu Evrope prema južnom Balkanu, a poruka je - otvorite vrata, jer nismo mi tako loši kao što nas vi zamišljate", rekao je Paskaljević.
Prema njegovom mišljenju, ne samo da je bitno za nas da postanemo deo ujedinjene Evrope, kojoj geografski pripadamo, jer bi se tako lakše rešavali i pitanje Kosova i naši ekonomski problemi, nego je i za Evropu bolje da se "ne brani stvaranjem novih berlinskih zidova".
"Samo pomaganjem naroda koji su još uvek 'iza zavese' i podizanjem životnog standarda u tim zemljama, zapad može da zaustavi neželjenu emigraciju, dolazak onih koji nemaju papire i stvaraju probleme", rekao je on.
Na pitanje o žanru "Medenog meseca" odgovorio je da je, kao i kod svih njegovih filmova, reč o tragikomediji i mešavini stilova, uz ironičnu notu.
"Nikad nisam voleo da se filmovi žanrovski odredjuju, pogotovo u Srbiji. Smatram da mi nismo industrija koja je u stanju da pravi žanrovske filmove", ukazao je on.
"Ovo je jedna priča iz života. Završava se otvorenom metaforom, ostavljam gledaocu da izabere ono što želi. Siguran sam da će publika biti pod jakim utiskom, jer film nosi snažne emocije", rekao je on.
Paskaljević je pozitivno ocenio saradnju sa albanskim delom ekipe, pominjući da je radi izbora glumaca dosta vremena proveo u Albaniji, gledao sve njihove filmove iz poslednjih desetak godina (20-30 naslova) i održao kasting na koji je došlo oko 200 glumaca.
"U početku je bio problem što ne govorim albanski. Upotrebljavali smo francuski, engleski, italijanski, čak je i makedonski bio u opticaju, ruke, gestovi... Na kraju smo se odlično sporazumevali. Nikad jezik nije prepreka, problem je samo kada neko nije talentovan", istakao je on.
Domaća premijera zakazana je za 24. novembar u "Sava centru", a distribucija će biti skromna, sa samo dve-tri kopije.
Povodom rasprodaje sala "Beograd filma", koji je jedan od Paskaljevićevih koproducenata, on je primetio je da je "ta vrsta bioskopa prevazidjena".
"Naravno, boli me što ti bioskopi nestaju, ali evo stvaraju se novi, mali multipleksi, dakle ima mesta za publiku. Naš osnovni problem nisu bioskopi nego pirati. Ako tu zmiju ne udarimo u glavu, sve drugo nam ne vredi. Mora da se izgradi sistem koji će da štiti kinematografiju", naglasio je on.
Na pitanje o (ne)funkcionisanju Filmskog centra Srbije, podsetio je da je pre četiri godine bio medju inicijatorima osnivanja te ustanove, ali da je njene početke obeležila "burazerska podela para".
"Sada je nešto bolje, stvorena je šansa da Centar zaživi kako treba jer je na čelo Upravnog odbora došao Miki Manojlović. On je nezavisna ličnost, nepotkupljiv je i zato verujem da će u prvom planu biti kvalitet i odgovornost", ocenio je Paskaljević.
