Izvor: S media, 28.Jul.2009, 13:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iz arheologije sećanja
Izložba tri umetnice iz Skoplja okupljene oko zajedničke teme koja je i njen naziv pokazuje nam kako je moguće u različitim medijima odgovoriti na večno pitanje: čega se sećamo...
Monika Moteska izlaže fotoprojekat „Apokalipsa”. U njemu pravi paralelu između svog sećanja na detinjstvo i sećanja na detinjstvo svoje dece. Junaci se razlikuju. Vitezovi su na večitoj lestvici dobra i zla, virtuelni roboti su bez dileme agresivni. Umetnica se zato pita ne nalaže li >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << nam budućnost sveta urgentno prevazilaženje opasnih igara koje prete da kreativnost pretvore u a priodi dehumanizovano stanje svesti, svesti koja polazi od toga da treba vazda rušiti, a ne graditi...
Vana Urošević predstavlja instalaciju „Fobični objekti”.
Fokusira se na izmišljene i istinske fobije. Prve vezuje za portrete (Leonardovog anđela, Rembrantove žene Saskije...) kojima dodeljuje strah o smrti, zmija, buba... Druge, za skopske kuratore (prema anketi). Drevne podsećaju na relikvije u relikvijarima i deluju morbidno. Savremene (na printu) ne nose nikakav emotivni naboj. Zašto, kad čovečanstvo vazda pati od istih strahova - pitanje je za razmišljanje...
Dijana Tomić Radevska u radu „Drama gesta” otiskuje fragmente svoga tela u gipsu. Na taj način aludira na dezintegraciju sopstvenog govora. Da bi pojačala ovaj diskurs, u rad ubacuje fragmente dela starih majstora: npr. njena „Sloboda predvodi narod” ima nogu i ruku u gipsu, što bi trebalo da dokučimo kao zamrznuti gest koji oživljava u arheologiji sećanja.
Kako sećanja ne mogu nikad do kraja biti objašnjena, baš kao što ni sama arheologija nije „egzaktna”, kopanje po detinjstvu, fobijama i istorijskom iskustvu deluje podsticajno i zagonetno, što tri umetnice prenose i na gledaoce.
