Izvor: Blic, 08.Sep.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iz Rusije s ljubavlju
Iz Rusije s ljubavlju
Rekonstruišući svojim duhom i maštom put koji je prošao Vasilij Kandinski, priređivač velike izložbe u Fondaciji Maeght, Žan Luj Prat sakupio je na jednom mestu više od stotinu dela ruskog umetnika među kojima su i neka nikad do sad izlagana.
Putujući svetom, Prat je uspeo da ih pozajmi od brojnih galerija i kolekcionara, počevši od prvih slika, figurativnih, onih realizovanih u Minhenu i Murnau, do apstraktnih, remek-dela iz faze 'Plavog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jahača' čijoj je grupi Kandinski pripadao, i 'Bauhausa', škole u kojoj je predavao verujući u mogućnost totalnog umetničkog dela.
'Prvi korak na tom dugom putu bio je osvajanje odgovornih u Muzeju Tretjakov u Moskvi. Nije bilo nimalo lako ubediti ih da dopuste da tako značajna dela Kandinskog izađu iz zemlje. Rusi su naime zahtevali da se način na koji ona budu predočena publici slaže sa njihovim viđenjem ideja Vasilija Kandinskog.' 'Ruski univerzum' - seća se Prat nakon sedmogodišnjeg kontakta sa tamošnjim kolegama - 'veoma je složen: za njih su zaista važni pojmovi vernosti i poverenja. Rusija ima ogroman respekt prema svojoj umetnosti i nasleđu. Smstra da ih je neophodno oživeti da bi se uspostavio dijalog sa svetom... Nisam baš bio u svim zemljama bivšeg Sovjetskog saveza, jer sam sve bitne kontakte mogao da ostvarim i u Moskvi. Shvatio sam vrlo brzo da bez obzira na secesiju, svi i dalje teže Moskvi - Moskvi za koju je Kandinski govorio da je ‘Moj dijapazon slikarstva’.'
Izložena dela pokazuju da je Kandinski bio i ostao sve vreme vezan za boju. Njegova boja potiče iz rodne Rusije, iz narodne umetnosti koju je uspeo da destiliše. Kandinski je takođe posebno negovao oblik, 'razgovarajući' sa trouglovima, kvadratima i linijama. Među izloženim slikama Kandinskog u gradiću Sen Pol d Vens nalaze se i remek-dela, kao što su 'Luka u Odesi' (1898), impresionistički i romantični pejzaži, 'Pastorala', iz 1911, sve do 'Kompozicije VII' i 'Temperiranog elana', iz 1944. pozajmljenog iz centra Žorž Pompidu, kojim se retrospektiva zapravo završava. M. M.
