Izvor: Arte, 10.Avg.2020, 11:45
Ivan Perak: Lik i arhitektura
Samostalna izložba radova autora, Ivana Peraka, pod naziom, "Lik i arhitektura". Izložba biće aktuelna tokom avgusta meseca, do 29. VIII 2020. Centralni galerijski prostor Šok zadruge (Zmaj Jovina 22, Novi Sad)
Radno vreme: od 14.00 do 18.00 časova od utorka do subote.
Usled mera predostrožnosti izložba je otvorena juče uz prisustvo manjeg broja ljudi.
Molimo posetice izložbe da prilikom posete nose maske.
Sećanje/beleška/nacrt
>> Pročitaj celu vest na sajtu Arte <<
Neminovno je da se pri prvoj opservaciji umetničke prakse Ivana Peraka ne primeti procesualnost koja rezultira crtežima i grafikama izvedenim velikom veštinom. Algrafija, kao grafička tehnika koju autor najčešće koristi, manipulisana je do mere u kojoj se postižu čisto crtački kvaliteti koji su inače izvedbeno zahtevni u samom mediju crteža. Nezavisno od formata, posvećenost ka istrajanju u okviru svoje likovne poetike uvek je aktuelizovana.
Lik i arhitektura, naziv je ciklusa u okviru kojeg Perak prikazuje relacije između arhitektonskih objekata, ljudskih figura i portreta, kao i svakodnevnih upotrebnih materijala. Međusobnim vezama propituje prostor kao likovni element koji je u konstantnom procesu izgradnje ili rušenja, nastajanja ili nestajanja. Pod prostorom autor podrazumeva i prostor radne površine- papira, prostor grafičkih tehnika definisanim tehnološkim mogućnostima, kao i prostor crteža kao osnove za grafičke listove ili analogija kvaliteta koji se postižu korišćenjem ta dva medija. Arhitektonski oblici koji su čas prepoznatljivi, a čas nisu, nalik su biljkama koje imaju svoj životni ciklus, a koje na svojim „telima“ dozvoljavaju život drugim organizmima. Možda se upravo ta asocijacija krije iza naziva grafike TAXODIUM DISTICHUM II (lat. Močvarni čepres), a možda i ne. Ta nedokučivost razumevanja viđenog posledica je nedefinisanih prostornih i vremenskih odrednica predstavljenih motiva, koji nas gotovo ilustrativnom estetikom nagone da sami pokušamo da im nađemo odgovarajući kontekst, nadajući se da je upravo to taj u kojem ih autor i smešta.
Kako Ivan sam svedoči konstantnoj promeni urabinstičkog plana grada u kome živi i radi, u njegovom radu se može učitati lična reakcija na taj fenomen u formi dnevničkog zapisa soritiranog u grafičke listove. Da li je u pitanju lično sećanje, beleška aktuelne situacije ili arhitektonski nacrt neviđenih objekata i neposvedočenih situacija, takođe ne znamo.
Nemanja Milenković, urednik likovnog programa Šok zadruge
.jpg)
